За шест мјесеци погинуло 45 особа: Шта је највећи узрок?

Статистике показују да су се догодиле 6.934 саобраћајне незгоде, а како наводе из Министарства унутрашњих послова Републике Српске, од укупног броја саобраћајних незгода, њих 640 су изазвали пијани возачи.

"Број саобраћајних незгода у првих пола године већи је за 17 одсто у односу на исти период лани, док је број погинулих мањи за 10, а теже повријеђених за 21,8 одсто", наводе из МУП-а Републике Српскр.

Том приликом је лакше повреде задобило 1.440 особа, што је повећање за 7,2 одсто.

Најчешћи узроци саобраћајних незгода

"У 15,7 одсто случајева удес је изазвало недовољно одстојање возила. Слиједе помјерања возила улијево или удесно са 14 одсто, те неприлагођена и непрописна брзина кретања возила у 12 одсто случајева", прецизирају из МУП-а.

Додају да су 598 удеса изазвали возачи који имају до двије године возачког стажа, али да су саобраћајне незгоде често проузроковале особе без положеног возачког испита, и то у 178 случајева, док је шест возача било под дејством дрога или лијекова.

"Највећи број саобраћајних незгода догодио се у улицама у насељу, и то 41,3 одсто, те на магистралном путу, у 31 одсто случајева", наводе из МУП-а.

Посљедице блаже, али алкохол остаје велики проблем

Милија Радовић, руководилац Одсјека за координацију, планирање и статистике у Агенцији за безбједност саобраћаја, наводи да, иако је повећан број незгода, ипак је битно истаћи да су посљедице саобраћајних незгода блаже у односу на исти период лани.

"Број смртно страдалих смањен је са 55 (2025. године) на 45 (2026. године), што је смањење за око 18 одсто, а смањен је и број тешко повријеђених за око 21,8 одсто", каже Радовић.

Коментаришући најчешће узроке удеса, Радовић појашњава да се повећао број саобраћајних незгода при мањим брзинама кретања (градске средине).

"Све то указује на недовољну саобраћајну културу, у смислу да возачи не држе безбједно уздужно одстојање у односу на возило испред себе, што за посљедицу има удар отпозади, због недовољног времена и простора за избјегавање удара у возило које кочи из различитих разлога", каже Радовић.

Такође, како каже, возачи често мијењају саобраћајне траке без претходно укљученог показивача правца и слично.

"Но, алкохол и даље остаје велики проблем", додаје он.

Пооштрене казне за бахату вожњу

Напомиње да је за мјесец дана, откад су на снази измјене ЗоБС БиХ, везане за бахату (обијесну) вожњу, за тај прекршај у Републици Српској кажњено 268 возача.

"То значи да је 268 возача склоњено са пута за сљедећих шест мјесеци, платили су високу казну, а пријети им и да остану без возила ако у наредне двије године понове прекршај", рекао је Радовић.

Наглашава да без одговарајућих казни и свеобухватнијих превентивних кампања није могуће утицати на понашање возача.

"Све док казна за вожњу под утицајем алкохола до 0,8 г/кг буде 50 КМ (25 КМ ако платите у року од осам дана), велики број возача ће одлучивати да ли ће да сједне за волан, иако је прије тога конзумирао алкохол. За похвалу је, свакако, и повећање казни за коришћење мобилног телефона, али је проблем што је овај прекршај врло тешко евидентирати", закључује он.

(Независне) Фото: БН