Очај међу воћарима: Гране пуцају од рода, купаца нема

Гране се поломиле од рода

Гране су се поломиле од рода, воће убрзано зри због високих температура и опада, а берачи чекају да откупљивачи отворе капије.

О цијенама нико и не говори

Воћари сматрају да институције Републике Српске и БиХ нису учиниле довољно за пласман воћа. О цијенама за сада нико и не говори, јер су оне у садашњим околностима постале мање важне. 

Мирко Петровић из Требовљана, један од највећих произвођача воћа, убрао је 20 тона крушке бутира, која сада пропада зато што је нема коме да прода.

У крајњој ситуацији принуђен је да их да у бесцијење.

Велике количине крушке могле би да пропадну

"Имам још 300 тона крушке санта марија. Берба ове сорте почеће за неколико дана. Берачима из Србије, за које сам обезбиједио смјештај, отказао сам долазак. Не знам шта да радим. Уколико се хитно не пронађе рјешење у Министарству пољопривреде и Влади Републике Српске, велике количине крушке ће пропасти", рекао је Петровић.

Овај дугогодишњи произвођач воћа наводи да на подручју Градишке, највише у Подградцима, Јабланици, Милошевом Брду, Совјаку, Грбавцима, Турјаку и другим селима, за десетак дана почиње берба 2.000 тона крушке. Уколико се хитно не пронађе рјешење за откуп, штета ће бити немјерљива.

И други произвођачи воћа у овом крају имају исти проблем као Мирко Петровић. Они наглашавају да се тиме морају бавити све структуре власти, од локалних, преко републичких до државних.

Шанса у мањим откупљивачима

Мирко Бјеловук, предсједник Удружења воћара Градишке, шансу види у мањим откупљивачима, трговачким центрима и накупцима из Федерације БиХ, али само за крушку прве класе.

"Договорили смо састанак са великим трговачким ланцем из БиХ. Постоји могућност да у њихове продавнице пласирамо дио воћа, али само прве класе. За трећу класу, која у појединим воћњацима чини и до 40 одсто, не видим рјешење. Неопходно је производити што већи проценат прве класе, јер се за квалитетно воће може пронаћи тржиште", матра Бјеловук.

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске, не дијели такав став.

Он је рекао да за 2.500 тона воћа у Поткозарју, највише крушке, шљиве и јабуке, за сада нема рјешења. Он сматра да се Република Српска и БиХ морају више ангажовати и обезбиједити пласман. Од тога зависи статус пољопривредника и поткозарских села.

"Постоји више мјера. То су ограничење увоза и стимулисање постојећих те изградња творница за прераду. Имамо интензивне разговоре у институцијама Републике Српске. За сада не препознајем ефикасан напредак. Вријеме пролази, а воће пропада", разочаран је Дојчиновић.

Воћњаке одбранили од мраза, града, суше

Он подсјећа да су воћњаке одбранили од мраза, града, суше, али се сада, када треба да наплате свој труд, испријечио нерјешив проблем откупа.

"То урушава село и сељака, односно пољопривредника, који су способни да произведу квалитетно воће, али када треба да реагује држава, ту нема довољно иницијативе ни акције. Овај и слични проблеми урушавају републику и државу, то тјера омладину из села, гаси сваку помисао о улагањима у пољопривреду, а посебно воћарску производњу. О томе треба разговарати и тражити рјешења. Овако све се понавља, а напретка нема. Проблем је када нема воћа, а још већи када роди, као ове године", увјерава Драгоја Дојчиновић.

Одговор из Министарства пољопривреде у петак нисмо добили.

(Независне) Фото: БН