Грађани и привреда у Републици Српској плаћају веће камате

Према подацима регулатора, највећи раст каматних стопа забиљежен је код задуживања јавног сектора и привреде. Ефективна каматна стопа за Владу и владине институције повећана је са 6,23 на 7,14 одсто, док је код кредита привреди порасла са 6,30 на 7,21 одсто.

Код становништва је просјечна ефективна каматна стопа на дугорочне кредите повећана са 7,36 на 7,52 одсто. Стамбени кредити забиљежили су тек незнатан раст, са 4,60 на 4,63 одсто, док су остали ненамјенски кредити становништву поскупјели са 5,23 на 5,51 одсто. Благо повећање евидентирано је и код краткорочних кредита, гдје је просјечна ефективна каматна стопа порасла са 5,40 на 5,42 одсто.

Раст каматних стопа у Републици Српској, како тврде банкари, посљедица је кретања на европском финансијском тржишту. Европска централна банка (ЕЦБ) је средином 2022. године, након вишегодишњег периода рекордно ниских камата, започела циклус повећања референтних каматних стопа како би сузбила инфлацију у еврозони. Након што су каматне стопе достигле врхунац, услиједило је постепено ублажавање монетарне политике, али је од почетка ове године поново забиљежен благи раст Еурибора усљед нових инфлаторних притисака, што се одразило и на цијену задуживања у Републици Српској, јавља Фена.

Прије неколико година ситуација је била потпуно другачија. Крајем 2021. године шестомјесечни Еурибор налазио се у негативној зони и износио је минус 0,554 одсто, што је омогућавало рекордно ниске каматне стопе на кредите. Након што је ЕЦБ у јулу 2022. године први пут послије 11 година повећала референтне каматне стопе, Еурибор је убрзано растао и у октобру 2023. године достигао 4,143 одсто, због чега су банке кориговале каматне стопе, посебно на кредите с промјењивом каматом.

Посљедице су осјетили бројни грађани који су стамбене кредите подигли у периоду ниских каматних стопа.

“Кредит за куповину стана узео сам 2018. године, а од 2023. мјесечна рата ми је порасла за око 120 КМ. Због неизвјесности сам одлучио да прихватим понуду банке и пређем на фиксну каматну стопу. Сада знам да ми се рата неће мијењати до краја отплате, али ми је од тада животни стандард знатно мањи”, рекао је за Фену Бањалучанин Никола Д.

Најновији подаци Агенције за банкарство показују да су, упркос ранијем ублажавању монетарне политике Европске централне банке, каматне стопе у Републици Српској и даље више него прије годину дана.

Без обзира на то, укупна задуженост грађана код банака у Републици Српској на крају првог тромјесечја ове године износила је више од 4,8 милијарди КМ, што је за три одсто више у односу на исти период прошле године.

(Цапитал) Фото: БН