Др Благојевић: Антологија Додикове сервилности ОХР-у

Др Милан Благојевић 

Ради се о истраживању наведеног центра, број 03/10-50-18-43-4/22 од 2. јуна 2022. године под насловом "Усвајање закона које је донио високи представник за Босну и Херцеговину у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине", које обухвата период од 1996. до 2018. године.

У том периоду високи представник је, како је утврђено на почетку тог извјештаја, на нивоу БиХ наметнуо 101 закон.

Посебно је занимљив период од 2006. до 2010. године, током којег су СНСД и господар му Милорад Додик имали већину и у Представничком дому (7 од укупно 14 посланика из Српске) и у Дому народа (3 од 5 српских делегата) Парламента БиХ, која им је омогућавала да не буду сервилни према високим представницима и њиховим противправно наметнутим законима тиме што би одбили да гласају за усвајање таквог насиља над Уставом БиХ. 

Међутим, у наредним редовима на основу резултата наведеног истраживања биће дат преглед закона високих представника који су у периоду 2006 - 2010. година послушно усвојени у Парламенту БиХ.

Тај списак је својеврсна антологија Додикове сервилности према ОХР-у.

Она отвара очи свакоме ко има и мало разума и савјести.

Дакле, у периоду од 2006. до 2010. године Додик путем својих СНСД посланика и делегата није само у марту 2007. гласао за Закон о усвајању "Закона Педија Ешдауна из 2005. о привременој забрани располагања државном имовином БиХ", већ је на исти начин у Парламенту БиХ гласао и за усвајање сљедећих закона високих представника:

1. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ (март 2007);

2. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о Суду БиХ (март 2007);

3. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о ВСТС БиХ (март 2007);

4. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о државној служби у институцијама БиХ (март 2007);

5. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о ОСА БиХ (март 2007);

6. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о Систему индиректног опорезивања у БиХ (март 2007)"

7. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ (март 2007);

8. Закон о усвајању Закона о стављању ван снаге Закона БиХ о помиловању (март 2007);

9. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку БиХ (март 2007);

10. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о полицијским службеницима БиХ (јул 2006);

11. Закон о усвајању Закона о давању или мијењању постојећих имена објеката и правних лица од јавног интереса за БиХ (март 2007);

12. Закон о усвајању Закона о платама и другим накнадама у судским и правосудним институцијама на нивоу БиХ (март 2007);

13. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о полицијским службеницима БиХ (април 2006);

14. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку БиХ (август-септембар 2006);

15. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о уступању предмета од стране ИЦТY Тужилаштву БиХ и кориштењу доказа прибављених од ИЦТY пред судовима у БиХ (август-септембар 2006);

16. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода (мај-јун 2009);

17. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о путним исправама БиХ (октобар 2007-јануар 2008);

18. Закон о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона БиХ о извршењу кривичних санкција (октобар - децембар 2007).

Занимљиво је да је велики број наведених закона у Парламент БиХ упућиван по приједлогу тадашњег Савјета министара БиХ, чији предсједавајући је од 2006.   до 2010. године био Додиков и СНСД-ов Никола Шпирић. 

Такође треба рећи и то да је приличан број наведених закона у форми приједлога за њихово усвајање Парламенту БиХ упућен од стране тадашњих посланика Белкића, Лозанчића и Додиковог и СНСД-овог Милорада Живковића.

С обзиром на све речено заиста је тужно и трагично слушати Милорада Додика како нас данас обмањује тврдњама, које маса некритички прихвата, да је он наводни борац против насиља високих представника и ОХР-а, иако је он у ствари био сервилан према њима онда када је било најпотребније да се супротстави том насиљу. 

У прилог томе је, осим већ реченог, и чињеница да је 1999. године, док је био премијер Републике Српске, из Министарства правде у тој Додиковој Влади судовима и казнено-поправним установама у Републици Српској упућен званичан акт, број 03/2-693-333/99 од 25.6.1999. године, у којем их се обавјештава да је тадашњи високи представник Карлос Вестендорп смијенио Николу Поплашена са функције предсједника Републике и да је Вестендорп затим том министарству доставио налог којим се забрањује да Никола Поплашен доноси одлуке о помиловању осуђених лица, након чега то тадашње Додиково Министарство правде у наведеном званичном акту каже судовима и КП установама у Српској да:

"Према томе, одлуке о помиловању осуђених лица које Кабинет предсједника Републике доставља нису важеће и по њима се не смије поступити".

И то је, дакле, била Додикова сервилност којом је, поред већ набројаних закона, (про)крчио пут и омогућио противправно владање високих представника и гажење суверености БиХ и њеног Устава.

Др Милан Благојевић