Срећна Нова 5787. јеврејска година!

У честитци се наводе жеље да се јесењи празници мјесеца тишрија проведу у породичном спокоју, а да наредна година буде година доброг здравља, мира и напретка.

Јеврејска Нова година, Рош хашана (Росх Ха'Сханах), се обиљежава на шести дан стварања свијета.

Прославља се два дана а њом почиње 10-дневна молитва, покора и покајање које свој врхунац досежу Јом кипуром (Yом Киппур), празником над празницима.

Како су Јевреји у праскозорју своје историје били и пустињски номадски народ, дани се рачунају од заласка сунца до вечери наредног дана, тако да и празновање почиње вечерњом молитвом у синагоги, настављајући се свечаним обједом и благословима у домовима.

Рош хашана је и судњи дан када се људима сагледава учињено током претходне и одређивање судбине за наредну годину, којом ће бити и пресуђено ко ће живјети а ко умријети током ње.

Како постоје три књиге у које Господ уписује судбине људи, тако се саздао поздрав Ле-шана това тикатеву (будите уписану у добру књигу, књигу живота).

Још је у Талмуду овај празник описан као празник стварања свијета, када се дувајући у шофар (схофар) - овнов рог, вапајним звуком продорно позивало на покајање.

За разлику од многих народа, код Јевреја је Нова година озбиљан празник, позива на присјећање, покајање и јединство народа. Обичај је да се излази на ријеку, језеро или море у коју се бацају мрве хљеба (ташлих/тасхлих), симболично изражавајући одбацивање гријеха.

За празничну, породичну, вечеру се, између многих јела, служе и глава рибе, која означава почетак године и жељу да се буде при глави а не на репу и кришке јабука које се умачу у мед не би ли година била слатка

. Ове године Нова година календарски пада на Шабат, који према вјерским прописима има првенство над њом, тако да ће се практично два нерадна дана свести на само један.

Како за БН преноси Александар Николић, почасни конзул Републике Србије у Израелу, овогодишње празновање у самом Израелу биће у многоме острашћено ишчекивањем историјских избора, 27. октобра.

Непремостиве размирице унутар јеврејске популације око правне реформе, карактера земље, те расподјеле терета и привилегија између сегмената друштва само су још суморније продубљене послије патолошки-бестијалног 7. октобра 2023. године, најтежег погрома над Јеврејима од Холокауста и ратних циклуса који су задесили шири регион Блиског истока, праћених страдањима цивила на свим странама.

Удаљавајући се од анахроних подјела на љевицу и десницу, данашње диобе су на либерално-секуларну и религиозно-националну компоненту јеврејског друштва са посебним освртом на експоненцијално растућу популацију ултра-религиозних.

Ажурирана статистика указује да од 10 милиона и 350 хиљада становника државе јеврејског народа, Јевреји чине 73%, а Арапи 21,7.                                                           

(БН)