Европа у озбиљном проблему: Знања ученика никад мање

Студија мјери колико ученици могу да примијене знање стечено у школи из области читања, математике и природних наука у стварним животним ситуацијама.

Иако је Велика Британија одступила од негативног тренда, већи дио западне Европе наставио је пад који траје још од 2018. године. У Француској, Њемачкој, Холандији и Финској удио петнаестогодишњака без основне функционалне писмености и математичких вјештина порастао је на готово трећину генерације.

Стручњаци наводе да је пандемија убрзала губитке у учењу, али да су узроци дубљи: хроничан недостатак наставника, честе реформе наставних планова које занемарују основне вјештине, растуће неједнакости и све израженија сегрегација школских система.

Као додатни проблем истиче се стална употреба паметних телефона, која смањује пажњу ученика и потискује „дубинско читање“ у корист површног скроловања.

Њемачка је забиљежила најлошији резултат ПИСА тестирања до сада. Координатор њемачког истраживања Самуел Грејф упозорио је да све већи број младих нема основне вјештине потребне за грађански живот и тржиште рада.

„Друге земље су много успјешније у одвајању образовног успјеха од породичне позадине“, рекао је Грејф.

Подаци показују и снажну повезаност између школског успјеха и социоекономског статуса: висок ниво компетенција постиже само два одсто ученика из породица с ниским приходима, наспрам 25 одсто ученика из имућнијих домаћинстава.

У Холандији је забиљежен историјски минимум, посебно када је ријеч о читалачкој писмености, гдје 39 одсто петнаестогодишњака нема основне вјештине потребне за сналажење у савременом друштву.

Министарство просвјете признало је да пад није само привремена посљедица пандемије, већ да је ријеч о структурном проблему.

У Француској је министар просвјете Едуар Жефре резултате оцијенио забрињавајућим, али не и изненађујућим, док су аналитичари поново указали на недовољна улагања и дубоке друштвене разлике.

Финска је такође забиљежила пад резултата из математике и читања, а тамошњи стручњаци упозоравају да се наставни планови морају мијењати заједно са друштвом.

(Клиx) Фото: АП