Због лошег управљања све мање новца из ЕУ за БиХ

Проблеми на свим нивоима власти

Проблеми с реализацијом не односе се само на средства из Плана раста, односно 300 милиона евра колико би БиХ могла да изгуби, већ на структурални проблем повлачења европских средстава који се односи на готово све нивое власти и административне цјелине у БиХ.

Проблеми и неефикасности

У извјештајима о имплементацији европских пројеката реализованих у БиХ кориштењем европских средстава ранијих година навођено је да се средства углавном успјешно реализују, иако су и тада уочени проблеми и неефикасности. На примјер, у извјештају о реализацији европских пројеката у периоду 2014-2020, оцјене о реализацији пројеката у БиХ биле су релативно позитивне.

Одрживост у цјелини позитивно оцијењена

"Када је ријеч о резултатима, ИПА пројекти били су дјелотворни и ефикасни, иако је било проблема у њиховом спровођењу због рада извођача, спорих процедура јавних набавки, испуњавања услова или постизања сагласности међу свим заинтересованим странама. Одрживост је у цјелини позитивно оцијењена, јер је велики дио помоћи повезан с техничким дијеловима правне тековине ЕУ и стога ће бити дио дугорочне политичке агенде земље", наведено је.

Недостатак ефикасног механизма координације

Први озбиљнији проблеми су се појавили у наредном финансијском периоду, а Делегација ЕУ је 2022. у званичном саопштењу упозорила да су се појавили проблеми који би могли довести до дугорочнијег смањења капацитета апсорпције европских средстава.

"Недостатак ефикасног механизма координације утиче и на програмирање и на ефикасно спровођење ИПА помоћи. Проблеми у програмирању и спровођењу ИПА помоћи постаће још израженији у оквиру ИПА ИИИ. Уколико власти БиХ не буду способне да припреме релевантне и довољно разрађене пројектне приједлоге, то ће значајно утицати на средства намијењена БиХ", упозорили су они тада након састанка с представницима бх. институција које су корисници европских средстава.
Методологија додјеле средстава

Основни разлог за погоршање је у чињеници да је ЕУ од почетка имплементације ИПА ИИИ промијенила методологију додјеле средстава. Умјесто, као до тада, да свака земља може рачунати на фиксну суму, уведена је новина да се све земље такмиче за иста средства, која онда добијају земље које понуде најбоље пројекте.

Управо је у овом сегменту, који је кренуо с ИПА прије неколико година, кулминирао проблем са средствима из Плана раста - БиХ је изгубила сто милиона евра, а управо је у опасности да изгуби још 300 милиона зато што друге земље нуде боље пројекте и имају бољу припремљеност за њихово преузимање, што БиХ чини неконкурентном и онемогућује јој да узме дио од шест милијарди евра намијењених за наш регион, од чега су значајна средства у грантовима.

Током власти постојеће структуре на нивоу БиХ, већи дио мандата је прошао без постојања јасне парламентарне већине, што је убрзало проблем, али он је, као што смо видјели из упозорења Делегације из 2022, почео још раније, током мандата Савјета министара БиХ на чијем челу је био Зоран Тегелтија.

БиХ смањила количину новца које повлачи из ЕУ

У својој резолуцији из прошле године, Европски парламент је изразио жаљење што је БиХ смањила количину новца које повлачи из ЕУ.

"Изражавамо жаљење што одрживо побољшање и напредак у овој области додатно ометају структура управљања и недостатак стратегија на нивоу цијеле земље у свим областима и на свим нивоима; позивамо на што скорије именовање координатора за ИПА ИИИ и на боље кориштење средстава ИПА ИИИ у БиХ, укључујући локални и регионални ниво; позивамо на јачање капацитета локалних и регионалних власти за спровођење социо-економских реформи и управљање пројектима који се суфинансирају средствима ЕУ, како би се повећало кориштење доступних средстава и смањиле регионалне неједнакости", навели су они.

(Независне) Фото: АП