Убиство српских стараца некажњено више од три деценије

Убиства српских цивила у ова два села у општини Книн десила су се готово два мјесеца по завршетку зловиначке војне операције "Олуја" на западне дијелове Републике Стрпске Крајине, који су у то вријеме били под заштитом УН /сектори "Југ" и "Сјевер"/.

Сви су убијени у својим двориштима, на кућним праговима или у кућама, ватреним оружјем из непосредне близине, подсјетили су из "Веритаса".

Тада је 28. септембра 1995. године убијено девет мјештана српске националности Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/, Марија Берић /69/, Мирко Покрајац /84/, Душан Дукић /59/, Марко Берић /82/, Милка Берић /67/ и Јован Берић /56/, као и Угљеша Илијашевић /54/, чије је тијело касније пронађено у густишу у близини села са прострелном раном у глави.

Просјечна старост ових жртава била је 67 година, док је у оближњем селу Гошић, 27. августа исте године, убијено седам мјештана српске националности, чија је просјечна старост била 70 година.

Сви убијени у оба села били су цивили, а у вријеме рата као ни у вријеме убистава на том подручју није било никаквих ратних дејстава.

Остали су у својим селима зато што нису могли или нису жељели да напусте своја огњишта, а неки су повјеровали и позивима тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана, који је онима што нису "окврвавили руке" гарантовао имовинску и личну безбједност.

Иако је знала идентитет жртава, хрватска полиција их је, у намјери прикривања злочина, тајно покопала на книнском гробљу под ознаком "непознат", навели су из "Веритаса".

Њихова тијела су у прољеће 2001. године ексхумирали хашки истражитељи, међу посмртним остацима 301 лица, колико их је било покопано на том гробљу из времена "Олује" и периода након ње.

Породице су их идентификовале 2002. године ДНК методом, након чега су сахрањени у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су већ више пута били скрнављени.

Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, ова убиства су релативно брзо процесуирана, па је тужилаштво у Задру већ 1996. године подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника /Николе Рашића, Ивана Јаковљевића, Пере Перковића, Ивице Петрића, Златка Ладовића и Недељка Мијића/ због кривичног дјела убиство из користољубља.

Иако су четворица оптужених у истрази признала извршење дјела, суд у Задру их исте године, у недостатку доказа, ослобађа оптужбе, али је ту пресуду Врховни суд укинуо и случај вратио на поновно суђење.

Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, заступник оптужбе је 13. фебруара 2002. године одустао од оптужнице против свих оптужених уз образложење да се дошло до сазнања о другим потенцијалним починиоцима убистава у оба села, најавивши нову истрагу, али још нема оптужених.

Према попису становништва у Хрватској из 1991. године, у Вариводама је живјело 477 житеља, од којих 472 Срба, двоје Југословена, један Хрват и двоје осталих.

Према попису становништва из 2021. године, у том селу је живио 61 житељ, без ознаке о националној припадности.

Међу њима нема никог млађег од 25 година, 31 становник је старији од 65 година, док је свега четворо млађих од 40 година. 

(Глас Српске) Фото: Нови лист