Гориво у Српској наредних дана ће поново да поскупи?

Каже ово за "Глас Српске" предсједник Групације за трговину нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић, истичући да се послије објаве договора Вашингтона и Москве о привременом ублажавању америчких санкција на руски дизел берзанске котације нису стабилизовале, па притисак на домаће тржиште и даље траје. 

Савић наводи да је велепродајна цијена дизела са максималном маржом већ изнад 3,80 марака по литру, док се на бензинским пумпама литар продаје за 3,65 до 3,77 марака.

Амерички предсједник Доналд Трамп саопштио је да је са руским предсједником Владимиром Путином договорио испоруке дизела на америчко и свјетско тржиште.

Према Трамповој најави, Русија би одмах требало да испоручи више од 300.000 тона, још 500.000 тона током новембра, а потом и милион тона. 

Најављена је и могућност додатних три милиона тона у кратком року, у зависности од расположивих капацитета руских рафинерија. Према ријечима Савића, најављене испоруке не значе да ће гориво аутоматски појефтинити на европском, па ни на домаћем тржишту. 

- Ако знамо да је тренутна велепродајна цијена са максималном маржом изнад 3,80 марака, тренутно нема простора за снижење цијена и можемо очекивати нови раст цијена горива - поручио је Савић.

Колико су кретања на тржишту промјенљива, показују и котације евродизела претходних дана. Након поскупљења од 21,2 фенинга без ПДВ-а у сриједу и четвртак прошле седмице, у понедјељак, првог радног дана берзе послије објаве договора, услиједио је пад од пет фенинга по литру. Већ сутрадан цијена је поново порасла, и то за седам фенинга.

Савић објашњава да се велепродајне цијене формирају на основу претходних берзанских котација, због чега се поскупљења могу пренијети на домаће тржиште и прије него што додатне количине стигну до купаца.

Према његовим ријечима, велепродајна цијена дизела већ наредног дана могла би бити виша за пет до седам фенинга по литру, док малопродајне цијене реагују са закашњењем, зависно од тога када је гориво набављено. 

- Примјера ради, данас ће се формирати цијена на основу котације од јуче, што значи да ће цијене сутра бити више за пет до седам фенинга по литри дизела. Малопродајне цијене реагују са одређеним кашњењем у зависности од сезоне, раста цијена и тога када је дистрибутер ишао у набавку, тако да тек за неких десет до 15 дана долази до промјене - навео је Савић.

Колики ће бити стварни ефекат договора, зависиће и од тога колико дизела Русија може да испоручи.

Руски потпредсједник владе Александар Новак изјавио је да би извоз те земље до краја године могао да достигне три до 3,5 милиона тона мјесечно, чиме би се вратио на ниво прије кризе. 

- Мислим да је ово више психолошки моменат, а сигурно ће додатне количине ублажити стање на тржишту, али моје мишљење је да, нажалост, неће ријешити проблем раста цијена.

Домаће тржиште тренутно је највише ослоњено на луку Плоче у коју деривати долазе из европских рафинерија, тако да, ако гледамо као систем спојених посуда, у Европи фали руског дизела, а када га на одређеним тржиштима недостаје и они иду у потражњу, траже слободне количине и то осјете и рафинерије којима се снабдијева наше тржиште - рекао је Савић.

Економиста Бранислав Јоргић оцјењује да је кључно да најављене количине заиста стигну на тржиште. То би могло бити отежано оштећењима руских рафинеријских и претоварних капацитета усљед украјинских напада, као и проблемима са енергетском инфраструктуром у региону Персијског залива.

- Обнова оштећених постројења може потрајати, па се поремећаји у снабдевању не могу отклонити преко ноћи. За трајније смиривање тржишта зато су, осим већих количина, неопходне стабилне испоруке и већа понуда готових деривата.

За овдашње потрошаче то значи да пад цене сирове нафте не доноси аутоматски појефтињење на пумпама. На коначну цену утичу котације готових деривата, трошкови набавке и доступност горива, а промене се у малопродаји осјећају са закашњењем - поручио је Јоргић.

СТРАХОВИ И ОЧЕКИВАЊА 

Цијена нафте марке "брент" јуче је скочила на 106 долара по барелу. Разлог, ескалација сукоба на Блиском истоку. Војна коалиција предвођена Саудијском Арабијом напала је енергетске терминале и складишта горива у Јемену, што је појачало забринутост због могућих поремећаја у снабдијевању.

Истовремено, европски берзански индекси су у порасту, док инвеститори прате економске показатеље из Кине и Њемачке, коментаре предсједнице Европске централне банке Кристин Лагард и најављене податке о потрошачким цијенама у САД.

(Глас Српске) Фото: БН