Ко ће од министара мандат посланика ставити у мировање?

То је омогућено измјенама Изборног закона БиХ из марта 2024. године, које је наметнуо Кристијан Шмит. 

У позицији да могу замрзнути мандат, а када је ријеч о нивоу Босне и Херцеговине, тренутно су Срђан Амиџић, министар финансија и трезора, затим Елмедин Конаковић, министар спољних послова, а ту су и Зукан Хелез, министар одбране, као и Борјана Кришто, предсједавајућа Савјета министара БиХ.

Сви они су, осим тога што су министри, били и на листама на недавно завршеним изборима и освојили су мандат у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Поред њих, ту су и бројни други министри на кантоналном и ентитетском нивоу који такође имају освојене мандате и који након потврђивања резултата избора имају избор да ли мандат да замрзну или да га се у потпуности одрекну.

"Лице које је изабрано у законодавни орган на било којем нивоу власти у Босни и Херцеговини, а на основу претходног мандата обавља извршну функцију и одлучи да је настави, дужно је да свој мандат у законодавном органу стави у мировање прије конститутивне сједнице законодавног органа у који је изабрано док се друго лице не именује на исту извршну функцију или док не поднесе оставку.

У периоду у којем мандат мирује, мандат се додјељује сљедећем кандидату с листе с које је изабрано лице с мандатом у мировању", пише у Изборном закону Босне и Херцеговине.

Након што престане обављати извршну функцију, изабрани члан законодавног органа који је свој мандат ставио у мировање може поново обављати мандат, под условом да поднесе писани захтјев Централној изборној комисији БиХ најкасније у року од осам дана од дана престанка обављања извршне функције.

Иначе, раније, прије 2024. године није била могућност замрзавања мандата. Изборни закон БиХ у том дијелу говорио је да "једно лице може вршити највише једну непосредно изабрану јавну функцију или највише једну непосредно и једну посредно изабрану функцију.

Неспојиво је истовремено вршење ових функција са вршењем функција у извршним органима власти. Такође је неспојиво истовремено вршење више од једне функције у извршним органима власти."

Образложење за измјену закона и замрзавање мандата било је да би се ријешио проблем неспојивости функција јер су раније појединци имали двије функције, односно имали су мандат министра, али су били и у мандату у парламентима, углавном у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Таква ситуација, рецимо, била је са Денисом Звиздићем, који је као предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине на изборима 2018. године освојио и мандат у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Касније, конституисањем Парламентарне скупштине БиХ Звиздић је чак изабран и за предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, а то значи да је у једном периоду био и предсједавајући Савјета министара БиХ и Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, што је изазвало бројне коментаре и негодовања.  

Једно од образложења било је и то да кандидати не губе трајно тешко освојене мандате у законодавној власти, али и чињенице да би институције извршне власти након избора у случају преузимања мандата посланика остале десетковане.

(Независне)