Дубока криза у ЕРС: Стиже нови удар на џепове грађана?

Све је извјесније да грађане Републике Српске очекују виши рачуни за електричну енергију, иако тачан проценат поскупљења још није званично саопштен. Док власти најављено повећање цијена оправдавају тврдњама да грађани Српске и даље плаћају једну од најјефтинијих струја у региону, ЕРС финансијске рупе настоји покрити новим кредитима. Генерални директор Лука Петровић потврдио је да је Влада Републике Српске дала гаранцију за ново задужење предузећа у износу од 50 милиона конвертибилних марака.

Грађани подијељени, буџети под притиском

Најава новог удара на новчанике изазвала је подијељене реакције у јавности:

Дио грађана сматра да је цијена струје и даље релативно приступачна у поређењу са окружењем.

Већина упозорава да је свако ново поскупљење додатни удар на кућне буџете који су већ значајно оптерећени општим растом трошкова живота и инфлацијом.

Од извозника до увозника: Термоелектране пред сломом

Некадашњи гигант и стабилан извозник електричне енергије дошао је у ситуацију да енергију мора увозити. Главни разлог лежи у тешком стању у термоелектранама Угљевик и Гацко, које у редовним условима обезбјеђују више од 60 одсто укупне производње у Српској.

Посебно је алармантна ситуација у РиТЕ Угљевик. Поред честих кварова на самим постројењима, предузеће се суочава и са хроничним недостатком горива, због чега је, према доступним информацијама, тренутно у погону само једна машина. Овакав рад драматично смањује капацитете и угрожава стабилност цјелокупног електроенергетског система.

Тендерске неправилности и спорни приоритети

Док се траже кредитна средства за стабилизацију система и најављује поскупљење струје, у јавности се отвара питање финансијских приоритета предузећа.

Тендер за изградњу мегаломанског Конгресног центра у Требињу - пројекта вриједног готово 309 милиона КМ који је требало да се финансира из кредита - недавно је оборен. До обуставе је дошло усљед жалбе којом су проблематизовани испуњеност услова, неправилности и сама законитост тендерске процедуре.

Док се енергетски сектор суочава са најтежом кризом у посљедњих неколико година, јавности остаје отворено питање како се одређују инвестициони приоритети у ЕРС-у, ко сноси одговорност за погоршано стање и хоће ли, као и много пута до сада, крајњи цех лошег управљања платити грађани.

(БН) Фото: ЕРС