Нова власт у Србији (не)ће имати радикалне заокрете у спољној политици?!

Док нова власт преузима институције под притиском хитних законских рокова, стручна јавност упозорава да је изборна побједа тек прво полувријеме и да предстоји најтежи испит – преузимање полуга државе и суочавање са регионалним и спољним изазовима.

Убједљива побједа „Студентске листе“ изненађење је не само за досадашњу власт, већ и за саме побједнике – слажу се политички аналитичари Велизар Антић и Зоран Остојић.

Политиколог Велизар Антић истиче да „они најоптимистичнији са студентске стране нису очекивали овако добар резултат.“

С њим је сагласан и политички аналитичар Зоран Остојић, наводећи да су процјене у потпуности надмашене:

„Ја сам, на пример, мислио да ће разлика бити 200 до 300 хиљада у корист студентске листе, а кад оно испаде на крају 600 хиљада.“

Ипак, изборна побједа је тек прво полувријеме, а Зоран Остојић наглашава да побједнике тек чека најтежи дио посла и преузимање институција.

„Пред њима је ово друго полувреме, а то значи преузимање власти и транзицију. Они ће имати озбиљну опозицију од сто и три-четири посланика. То је више од трећине, тако да било коју промену Устава СНС у Скупштини може да блокира, под условом да остану компактни и да се не поцепају“, објашњава Остојић и додаје да студентска листа сада има „задатак да се суочи са вођењем државе, пре тога са преузимањем полуга извршне и законодавне власти.“

Када је ријеч о спољној политици, Антић и Остојић оцјењују да радикалних заокрета неће бити.

Велизар Антић сматра да промјена у погледу санкција неће бити:

„Не верујем да ће нова власт увести санкције Русији, што је велико питање за све. Са Кином ће такође наставити добре односе, са Америком такође. Једино где очекујем за нијансу промену власти јесте однос према Европској унији. Верујем да ће Европска унија бити мало више благонаклона према новој власти, према студентској листи у односу на оно што је био однос између Вучића са Европском унијом.“

Сличног је мишљења и Зоран Остојић, који се осврће на дугорочну перспективу европских интеграција:

„Дакле, верујем да ће бити: настављамо европски пут, хоћемо да стигнемо можда Црну Гору, а кад дођемо пред врата тамо негде '30. године, онда свакако би требао да буде референдум управо због ове две ствари: преноса уверенитета и тада ће, чини ми се, бити услов и формално и правно признање Косова. То је немогуће без промене садашњег Устава. Према томе, тај референдум тада мораће да укључи и промену Устава.“

Први велики спољнополитички тест нова већина имаће већ крајем године, упозорава Остојић, подсјећајући на енергетске изазове:

„Ја подсећам да гасни аранжман са Русијом истиче 31. децембра. Како ће реаговати Москва, обзиром да је Путин подржао Вучића на ову промену, то ћемо видети кроз цену гаса после првог јануара.“

Посебну пажњу привлачи и регион, а прије свега политичка судбина Милорада Додика и односи са Републиком Српском након одласка Александра Вучића са власти.

Иако ће лидер из Републике Српске покушати да успостави комуникацију, политиколог Велизар Антић истиче да се позиција значајно промијенила:

„Међутим, негде сам потпуно сигуран да неће успјети да оствари тако добре личне контакте. Значи, једно је оно што се дешава на нивоу институција, али потпуно друго је када говоримо о личним контактима.

Тако да у том контексту Милорад Додик је сасвим сигурно јако много изгубио одласком са власти Александра Вучића, јер је и њега Вучић подржавао у претходном периоду.“

Аналитичари закључују да је у Србији била створена атмосфера у којој су ови избори прерасли у де фацто референдум, натјеравши огроман број људи да масовно изађу на биралишта и гласају против актуелне власти.

(БН) Фото: Сцхреенсхот