Нови сазив Скупштине: Да ли нас очекују нови "прелетечи"?

Како ће изгледати односи у парламенту Републике Српске и да ли ћемо и у овом сазиву имати нове прелетаче?

Од укупно 83 посланика у Народној скупштини, СНСД ће имати 34. Ипак када се на то додају мандати Уједињене Српске, Социјалиста и других странака које су уз СНСД, недостаје неколико гласова потребних за двотрећинску већину.

Све су прилике да ће им она и те како требати јер је Додик недавно најавио промјену Устава Републике Српске иако је питање како ће то да проведе с озбиром на постојање Вијећа народа. Да ли ће потребан број руку наћи у редовима опозиције?

Политиколог Тања Топић каже да је све могуће јер се то небројено пута догодило у претходним годинама.

"Ми имамо традицију прелетача, имамо купопродајне односе које праве они који су на власти да ли са појединцима или дијеловима странака. Тако да нас искуство учи да је то врло могући сценарио. Ми још увијек не знамо који су то захвати и које су то намјере, али сасвим сигурно да двотрећинска већина омогућава ту једну врсту синергије и дјеловања гдје би се дио опозиционих представника или чак једна цијела опозициона странка укључила у власт", каже Топићева.

Како сазнајемо, већ постоји интерес да се купе одређени посланици опозиције, али овог пута та понуда долази од Додикових мањих партнера у власти.

Поред измјена Устава, гласови из опозициције су СНСД-у потребни и за друге намјере. Додик је недавно отворено позвао опозиционе странке на сарадњу, говорећи о избору српских делегата у Дом народа парламента Босне и Херцеговине.

"И да у том погледу ћемо имати 4 у Дому народа и вјероватно и петога. Предлажем опозицији у Републици Српској да се договоримо", рекао је недавно Додик.

Посебно је питање да ли ће и ова скупштинска већина наставити праксу претходне гдје су доносили па повлачили законе, проводили бројне одлуке донесене ван институција Републике Српске чиме су понижавали Народну скупштину. Комуниколог Младен Бубоњић сматра да ће и у наредне 4 године то да зависи од односа власти са међународним центрима моћи.

"Да ли ће закони које ће доносити бити антидемократски најблаже речено као што се знало десити у претходном периоду, све то зависи од нових ситуација. Очекују нас наравно неки други избори Израел, Америка, видјећемо како ће се и ЕУ пресложити тако да зависиће много од тих екстерних притисака или условљавања.. зависи од перцепције, али не зависи само од себе", каже Бубоњић.

За сада је под знаком питања и однос СНСД-а са мањим странкама унутар парламентарне већине. Након избора у Србији многе од њих су изгубиле ослонац Београда. Социјалистичка партија Србије није прешла цензус, а та странка и њен лидер Ивица Дачић су имали блиске односе са НПС-ом Дарка Бањца и Социјалистичком партијом Петра Ђокића.

(БН) Фото: БН