Опозиција у Израелу кује план: Хоће ли Биби завршити у затвору?

Прелиминарни резултати парламентарних избора одржаних у уторак дали су Нетањахуовом блоку 53 места у Кнесету, који има 120 посланика, док је опозиција освојила 48, а арапске странке 19 места.

Ко ће формирати владу?

Ниједан блок до сада није обезбедио најмање 61 место, колико је потребно за формирање владе.

Веб-сајт „Wалла“, позивајући се на неименоване изворе, наводи да опозициони лидери планирају састанак четворице политичара у кући Јаира Лапида, лидера опозиционе странке Јеш Атид.

Поред Лапида, састанку би требало да присуствују и лидер странке Јашар Гади Ајзенкот, Авигдор Либерман из странке Израел Бејтену и Јаир Голан из Демократа.

Циљ састанка је израда заједничког плана за претварање изборних резултата у политичку моћ унутар Кнесета, наводи се у извештају.

Састанак ће бити одржан уочи консултација које би требало да почну 4. новембра у резиденцији председника Исака Херцога, како би се утврдило коме ће бити поверен први мандат за покушај формирања владе.

Опозициони извори рекли су за „Wаллу“ да је Ајзенкот одлучио да прихвати први мандат за формирање владе.

Промена односа снага

Према писању „Wалле“, још један важан датум за опозиционе лидере је 10. новембар, када би новоизабрани чланови Кнесета требало да положе заклетву.

Опозиција планира да смени председника Кнесета Амира Охану, члана Нетањахуове странке Ликуд. Такав потез могао би јој омогућити контролу над радом парламента и отворити простор за покушај усвајања закона током шест недеља, колико би преостало до истека рока за формирање владе.

Очекује се да ће опозициони лидери разговарати о кандидату који би могао да добије подршку свих опозиционих странака. Међу именима која се разматрају су Ајзенкот, Лапид и Одед Форер из странке Израел Бејтену.

Опозиција жели да унапреди предлог закона о оснивању званичне истражне комисије која би испитала догађаје од 7. октобра 2023. године, наводи „Wалла“.

Израелска војска покренула је 8. октобра 2023. године разорни рат у Појасу Газе, у којем је убијено више од 74.000 људи, рањено више од 175.000, док је читава енклава претворена у рушевине.

Опозиција такође настоји да усвоји закон којим би се забранило формирање владе особама против којих је подигнута кривична оптужница, чак и пре доношења правоснажне пресуде.

Први корак

Нетањаху (76) суочава се са суђењем због оптужби за корупцију, укључујући примање мита, превару и злоупотребу поверења. Уколико буде осуђен, могао би да се суочи са затворском казном.

Опозициони лидери сматрају да би смена председника Кнесета могла да буде важан први корак ка промени односа политичких снага, чак и док се настављају преговори о формирању владе, наводи „Wалла“.

Међутим, спровођење овог плана захтеваће договор опозиционих лидера о заједничком кандидату, као и обезбеђивање довољног броја гласова за његов избор.

Ајзенкот је више пута изјавио да неће ући у владу са Нетањахуом, чак ни у оквиру договора о подели власти према којем би се њих двојица смењивала на месту премијера.

Нетањаху предводи коалицију крајње десничарских странака од краја 2022. године. Та влада се често описује као најдеснија у историји Израела.

Од 2024. године Међународни кривични суд тражи Нетањахуа због оптужби за ратне злочине и злочине против човечности повезане са ратом у Гази.

(АА) Фото: АА