И. Сарајево: Лоша срећа грађана, висока добит коцкарница

Становници Источног Сарајева сматрају да коцкарница има превише, да лоше утичу да младе јер се налазе поред школа и да их треба затворити, док социолози упозоравају да све то показује колико становници Источног Сарајева лоше живе, јер спас траже у коцки која никоме није донијела ништа добро. 

Укупна добит привредних субјеката на подручју Града Источно Сарајево у прошлој години износила је скоро 277 милиона марака.

Званични извјештај „АПИФ“-а показује да је највећи проценат те добити, око 95 милиона марака приход од приређивача игара на срећу.

Шеф клуба одбоника СДС-а Александар Голијанин каже да су ови подаци поражавајући јер сви привредни субјекти са подручја  града заједно,  не могу да остваре добит коцкарница. 

„Кладионице имају укупно 95 милиона, Граду Источно Сарајево се врати неких милион ипо, што значи да нам 5 одсто буџета доносе кладионице. А, шта грађани имају од тога? Та грана привреде има превелику добит, предлажемо да им се уведу већи порези, то раде неке земље у регији, а неке су и забраниче ад кладионица, ми морамо да урадимо нешто“, истакао је Гољанин.

А од чега би по правилу, један град требао да има највећу добит да би се сматрао успјешним. 

„Да у тој структури доминирају  приходи  од порези на дохотка грађана, што би значило да  у граду има доста запослених људи са високим платама, такође, значајно би било да имамо високе приходе од пореза на добит што би значило да је ријеч о граду који има развијену привреду и наравно, оно што је изворни приход градова и општина, а то је приход на имовину“, рекао је  проф. др Предраг Млинаревић са Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Према неким подацима на подручју Источног Сарајева  има чак 104 коцкарница и кладионица и то није коначан број јер се свакоднено отварају нове.

Социолог Владимир Васић каже да све ово показује да у овом граду имамо пораст патолошког стања у друштву, јер је коцкање болест од које страда комплетна заједница.

„Људи траже краћи пут како да остваре неку своју егзистенцију, од можда добре намјере да да премосте неке економске недостатке, они дођу у један мртви угао, у стање да ем што економски пропадају, долази до девастације породице и комплетне личности човјека“, нагласио је Васић. 

Нажалост утицајима коцке подједнако су изложени и одрасли и најмлађи становници Источног Сарајева, па се поставља питање да ли је важнији профит града и његових општина или млади људи. Не  можемо са сигурношћу да тврдимо, али по ономе што видимо можемо да закључимо да је новац изнад свега.

У општини Пале, у једном кругу око школе,  вртића и дјечијег парка,  налази се огроман број кладионица. Само још фали један стриптиз бар и ту би улицу слободно могли назвати „улица гријеха“ по узору на бројне свјетске метрополе.

Чак ни у Макау, Монте Карлу или Лас Вегасу градовима који су синоними коцкања дјечији свијет и свијет лоших навика одраслих су раздвојени.  Да кладионица у Источном Сарајеву има превише и да представљаљу првенствено лош утицај на младе, сматрају и становници Источног Новог Сарајева и Пала.

„Имамо превише кладионица око школа и дјечијих паркова“, „Те кладионице, ја бих то све затвореио“, „Све то треба затворити“, „Имамо их одста и превише“, „То је баш за ову нашу омладину и дјецу катастрофа“, рекли су анкетирани становници Источног Новог Сарајева и Пала. 

У Републици Српској по закону о играма на срећу минимална удаљеност коцкарница од школа би требала бити 200 метара. Иако је и то мала раздаљина ни то се не поштује.

Из тог разлога представници Покрета Сигурна Српска Народној скупштини Српске 2025. године предлагали су измјену тог закона, који предвиђа да минимална удаљеност буде 500 метара. Народна скупштина то никад није усвојила уз образложење да би економија Српске тиме била ослабљена. 

(БН) Фото: БН