Суђење Зељковићу и осталима поново одгођено до даљњег

Како сазнајемо разлог је боловање судије, због чега је наставак суђења тренутно неизвјестан.

Јасно је да нико не може бити одговоран за нечије здравствено стање, али никако није јасно да један од најзначајнијих предмета високе корупције у Републици Српској практично зависи од једног човјека.

Питање за милион долара гласи колико је правосудни систем у Српској уопште способан да обезбиједи континуитет и ефикасно вођење оваквих поступака?

Суђење бившем директору Института за јавно здравство Републике Српске Браниславу Зељковићу и осталим оптуженима почело је сада већ далеке 2023. године. Од тада су саслушани бројни свједоци, стручна лица и вјештаци, изведене су хиљаде материјалних доказа, а предмет је у међувремену добио и низ процесних обрта.

Међутим, умјесто приближавања судском епилогу, јавност већ мјесецима свједочи одгађањима. Посљедњи застој настао је након што је Тужилаштво у више наврата одустајало од предложених доказа, због чега је суд затражио ажурирану листу доказа и преводе документације на страним језицима.

Из Окружног суда у Бањалуци раније су поручили да ће тек након свеобухватне анализе изведених и преведених доказа одлучити о даљем току поступка.

Услиједила су рочишта на којима се сваки материјални доказ вагао појединачно, одбацивао или прихватао и сада поново застој.

Сада је суђење одгођено до даљњег.

Подсјећамо, Зељковићу се суди заједно са директором фирме „Проконтрол“ Славком Бојићем, директором „Промединга“ Драганом Дубравцем и бившим директором „Синекс лабораторије“ Санијем Црљићем. Оптужница их терети да су током пандемије злоупотребама приликом набавке медицинске и заштитне опреме оштетили буџет Републике Српске за више од 1,3 милиона марака.

У овом предмету раније је осуђен власник туристичке агенције „Травел фор фан“ Саша Марковић, који је признао кривицу и изјавио да је Зељковићу дао 250.000 КМ мита. Овај споразум је прихваћен, а Марковић је осуђен на 10 мјесеци затвора и обавезан је да плати око 578.780 КМ.

Управо због тежине оптужби, износа новца који је у питању и чињенице да се ради о набавкама током пандемије, овај поступак не би смио постати још једна правосудна прича без краја.

Наравно, боловање судије није проблем који се може, нити смије персонализовати.

Проблем је системски, може ли се догодити да предмет оваквог значаја мјесецима чека наставак, а да не постоји довољно ефикасан механизам који би обезбиједио континуитет суђења?

Институције би требале имати рјешења која неће дозволити да због сваког новог застоја правда остане на чекању.

Поступак против Зељковића и других како смо навели, траје од фебруара 2023. године и сада више није претјерано запитати се да ли ће он бити завршен, већ и колико је повјерења јавности остало.

(Српскаинфо) Фото: Архива/БН