Ово је шема по којој функционише естрадна мафија

Док полиција истражује околности ових инцидената, у естрадним круговима све гласније се говори о људима који покушавају да контролишу наступе, зараду и каријере познатих музичара.

Према тврдњама упућених саговорника, иза појединих пословних понуда крије се разрађен систем финансијских притисака, уцена и претњи, из којег се певачи тешко извлаче.

Упозорење

Урошу Живковићу је почетком новембра запаљен аутомобил марке „ауди Q8“, вредан око 100.000 евра.

Према незваничним информацијама, певач је готово две године наводно био изложен притисцима особа повезаних са криминалним миљеом, које су желеле да преузму контролу над његовим наступима и узимају чак половину хонорара.

Како тврде извори упознати са дешавањима на естради, Живковић није пристајао на такве услове, због чега је наводно долазило до отказивања наступа и других покушаја саботирања његове каријере.

Певач је потврдио да му је аутомобил запаљен, али није желео да говори о могућим мотивима напада. Полиција наставља да утврђује ко је одговоран за инцидент.
Бомба на кућу

Сличне спекулације појавиле су се и након што је почетком фебруара бачена бомба на кућу Здравка Чолића на Сењаку. Иако се у естрадним круговима говорило да би иза оба напада могли стајати људи који покушавају да контролишу музичко тржиште, таква повезаност није званично утврђена.

Чолић је током саслушања у тужилаштву, према ранијим информацијама, навео да не зна ко стоји иза напада, као и да нема сукобе нити дуговања која би могла да објасне овај догађај.

Пет фаза

Према ранијим сазнањима о начину деловања појединих криминалних група, модел њиховог уласка у музичку индустрију одвија се кроз неколико фаза:

1. Типовање певача – Посредници проналазе извођаче који имају финансијске проблеме, дугове или им је потребан новац за развој каријере. На мети могу бити и популарни певачи са великим приходима од наступа.

2. Понуда финансијске помоћи – Особе које се представљају као инвеститори или менаџери нуде отплату дугова, финансирање песама, спотова и маркетинга, уз обећања о великим зарадама.

3. Преузимање контроле над наступима – Након договора, финансијери почињу да уговарају концерте и наступе, нарочито у клубовима у којима имају пословне везе.

4. Узимање дела зараде – Од певача се, према тврдњама извора, захтева да предају значајан део хонорара, у појединим случајевима и до 50 одсто, док се дугови обрачунавају уз високе камате.

5. Уцена и застрашивање – Уколико извођач одбије нове услове или покуша да прекине сарадњу, наводно следе притисци, отказивање наступа, претње, а у појединим пријављеним случајевима помињу се и физички напади.

Овакав модел, према наших тврдњама саговорника, омогућава особама из криминалног миљеа да преко естрадних послова остварују велике приходе, док се истовремено поставља питање да ли се поједина улагања користе и за убацивање незаконито стеченог новца у легалне токове.

(Курир)