Зоран Микулић кажњен са 5.000 КМ због сукоба интереса, покренут поступак против Дарка Томаша

Оба поступка покренута су на основу пријава ТИ БиХ.

Док се у предмету против Томаша тек треба утврдити постојање сукоба интереса, одлука о новчаном кажњавању Микулића донесена је више од годину дана након пријаве и његовог одбијања да поступи по ранијем налогу Комисије и напусти једну од неспојивих функција.

Из ТИ БиХ наводе да ови случајеви настављају низ поступака због обављања неспојивих функција у којима одлуке касне мјесецима, а новчане казне се изричу тек након што функционери игноришу позиве да отклоне сукоб интереса.

Подсјећају да је у октобру ове године са 5.000 КМ кажњен генерални секретар Савјета министара БиХ Роберт Видовић због истовременог чланства у Управном одбору Агенције за унапређење страних инвестиција у БиХ (ФИПА), више од годину дана након пријаве поднесене у августу 2025. године.

Видовић је оспорио ове налазе тврдећи да му је мандат у ФИПА-и раније истекао, те је најавио покретање спора пред Судом БиХ.

Раније ове године, у априлу, идентичном казном од 5.000 КМ санкционисан је директор Агенције за антидопинг контролу БиХ Никола Чича јер је истовремено био на челу Хрватског културног друштва „Напредак“, удружења које је само из буџета Федерације БиХ у 2023. години добило 340.000 КМ, што премашује законски праг финансирања из јавних средстава.

У марту 2026. године са 5.000 КМ кажњена је и Марија Ћосић, савјетница замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Маринка Чаваре, због паралелног обављања дужности вијећнице у Општинском вијећу Бусоваче.

Одлука у овом предмету, покренутом по пријави из јула 2025. године, више пута је одгађана због неслагања чланова Комисије око тумачења одредби о пуном радном времену на функцијама различитих нивоа власти.

У ТИ БиХ оцјењују да пракса показује како изрицање санкција не доводи до правовременог отклањања сукоба интереса, подсјећајући да рад Комисије од почетка примјене новог Закона о спречавању сукоба интереса у институцијама на нивоу БиХ прате кашњења у доношењу подзаконских аката, недостатак организационих услова и споро рјешавање предмета.

Из ове организације наглашавају да су још током усвајања закона упозоравали да начин организације и одлучивања Комисије отвара простор за опструкције и неефикасну примјену прописа.

(БН) Фото: ПС БиХ