Šta vlast godinama krije o Kliničkom centru?

Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2009. godine ne poznaje zdravstvenu ustanovu „klinički centar“ već bolnicu prvog, drugog, trećeg ili četvrtog nivoa.

Istovremeno, u nadležnom sudu u Banjaluci do neki dan nije postojala Univerzitetska bolnica. Stoga je registracija u „bolnicu“ bila neminovna jer Zakon nije promijenjen.

I dok su se iz Ministarstva zdravlja RS i uprave doskorašnjeg Kliničkog centra trudili da objasne da je u pitanju tek „mala tehnička poteškoća koja se potkrala“, propustili su da objasne zašto „mala poteškoća“ nije ispravljena čak pet godina!

Izvori portala Istinito navode da je motiv za preregistraciju bio u činjenici da se novopostavljeni v.d. direktora Mirko Stanetić ne može imenovati generalnim direktorom Univerzitetske bolnice dok se ne izvrši promjena naziva u sudu.

Isti izvori navode da je sa nazivom imao problema i bivši direktor Duško Račić koji je prvo imenovan za v.d. direktora Univerzitetske bolnice.

Vlada RS raspisala je potom konkurs za direktora, ali kada je Račić otišao u sud da se upiše kao generalni, shvatio je da u sudu ne postoji Univerzitetska bolnica Banjaluka.

Izvori portala Istinito tvrde da je Račić odbio preregistraciju uz komentar „Neću da budem grobar Kliničkog centra“.

U praksi se, inače, pod kliničko – bolničkim centrom podrazumijeva najviši tip bolničke ustanove koji objedinjava sve dijagnostičke metode, pretrage i terapijske zahvate.

Zbog čega nadležni nisu preregistrovali Klinički centar čak pet godina, iako su donijeli takav zakon, ostaje nejasno. Još nejasnija je izjava Mirka Stanetića ATV-u da je bolnica sada u dogovoru s Ministarstvom „da naziv 'univerzitetsko-klinički centar' ostane“.

-Umjesto da piše 'Univerzitetska bolnica najvišeg ranga RS' biće 'univerzitetsko-klinički centar'“, izjavio je v.d. direktora. Nije, međutim pojasnio zbog čega je to bitno ako je ime samo tehnička stvar koja ne mijenja suštinu i status ustanove.

Takođe, novoimenovana Univerzitetska bolnica u Banjaluci jeste najvišeg ranga u RS, ali ne i najvišeg ranga koji je definisan pravilnikom, a to je bolnica četvrtog nivoa. Za to joj nedostaje kardiohirurgija, a sporna je i radioterapija, odnosno, učešće od 50 odsto u pružanju zdravstvenih usluga iz te oblasti.

Bez odgovora ostaju i pitanja kako su se potpisivali direktori te institucije Brano Topić i Duško Račić . U slučaju da su odluke donosili kao direktori Kliničkog centra, potpisi su im u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Ukoliko su se, međutim, potpisivali kao direktori Univerzitetske bolnice – ta ustanova nije postojala jer nije bila registrovana u nadležnom sudu.
 
U opoziciji tvrde da je pozadina cijele priče u činjenici da se čekalo na javno-privatno partnerstvo u kardiohirurgiji.

-U zadnje tri godine Dodik je dva puta obećao da će kardiohirurgija biti za godinu dana, od čega je posljednje obećanje bilo u martu predizborne, 2012. godine.

Tadašnji ministar zdravlja  Ranko Škrbić je upravo u tom pravcu pokušao da izvuče još jedno javno-privatno partnerstvo u Slatini, za 29 miliona KM, što je ogromna cifra, pet puta veća nego što to košta. Ganjajući taj lopovluk, da se zaradi još neka lova na javno privatnom partnerstvu, izgubilo se vrijeme i KC je izgubio status, kaže dr Nenad Stevandić, poslanik SDS-a u NSRS.

Izvor: Istinito