Шта власт годинама крије о Клиничком центру?

Закон о здравственој заштити из 2009. године не познаје здравствену установу „клинички центар“ већ болницу првог, другог, трећег или четвртог нивоа.

Истовремено, у надлежном суду у Бањалуци до неки дан није постојала Универзитетска болница. Стога је регистрација у „болницу“ била неминовна јер Закон није промијењен.

И док су се из Министарства здравља РС и управе доскорашњег Клиничког центра трудили да објасне да је у питању тек „мала техничка потешкоћа која се поткрала“, пропустили су да објасне зашто „мала потешкоћа“ није исправљена чак пет година!

Извори портала Истинито наводе да је мотив за пререгистрацију био у чињеници да се новопостављени в.д. директора Мирко Станетић не може именовати генералним директором Универзитетске болнице док се не изврши промјена назива у суду.

Исти извори наводе да је са називом имао проблема и бивши директор Душко Рачић који је прво именован за в.д. директора Универзитетске болнице.

Влада РС расписала је потом конкурс за директора, али када је Рачић отишао у суд да се упише као генерални, схватио је да у суду не постоји Универзитетска болница Бањалука.

Извори портала Истинито тврде да је Рачић одбио пререгистрацију уз коментар „Нећу да будем гробар Клиничког центра“.

У пракси се, иначе, под клиничко – болничким центром подразумијева највиши тип болничке установе који обједињава све дијагностичке методе, претраге и терапијске захвате.

Због чега надлежни нису пререгистровали Клинички центар чак пет година, иако су донијели такав закон, остаје нејасно. Још нејаснија је изјава Мирка Станетића АТВ-у да је болница сада у договору с Министарством „да назив 'универзитетско-клинички центар' остане“.

-Умјесто да пише 'Универзитетска болница највишег ранга РС' биће 'универзитетско-клинички центар'“, изјавио је в.д. директора. Није, међутим појаснио због чега је то битно ако је име само техничка ствар која не мијења суштину и статус установе.

Такође, новоименована Универзитетска болница у Бањалуци јесте највишег ранга у РС, али не и највишег ранга који је дефинисан правилником, а то је болница четвртог нивоа. За то јој недостаје кардиохирургија, а спорна је и радиотерапија, односно, учешће од 50 одсто у пружању здравствених услуга из те области.

Без одговора остају и питања како су се потписивали директори те институције Брано Топић и Душко Рачић . У случају да су одлуке доносили као директори Клиничког центра, потписи су им у супротности са Законом о здравственој заштити. Уколико су се, међутим, потписивали као директори Универзитетске болнице – та установа није постојала јер није била регистрована у надлежном суду.
 
У опозицији тврде да је позадина цијеле приче у чињеници да се чекало на јавно-приватно партнерство у кардиохирургији.

-У задње три године Додик је два пута обећао да ће кардиохирургија бити за годину дана, од чега је посљедње обећање било у марту предизборне, 2012. године.

Тадашњи министар здравља  Ранко Шкрбић је управо у том правцу покушао да извуче још једно јавно-приватно партнерство у Слатини, за 29 милиона КМ, што је огромна цифра, пет пута већа него што то кошта. Гањајући тај лоповлук, да се заради још нека лова на јавно приватном партнерству, изгубило се вријеме и КЦ је изгубио статус, каже др Ненад Стевандић, посланик СДС-а у НСРС.

Извор: Истинито