Vezanih očiju po žici

Hiljade ljudi okupilo se na ulicama oko Marina kula u Čikagu da gledaju ovog 35-godišnjaka, potomka porodice Leteće Valende, kako hoda po žici.

Spektakl je direktno prenošen na televizijskom kanalu Diskaveri, ali sa zadrškom od 10 sekundi da bi producenti mogli da prekinu prenos ako bi Valenda pao.

Trebalo mu je oko šest i po minuta da pređe deo od 138 metara pod nagibom od 19 stepeni od zapadnog tornja „Marina siti“ do vrha jedne zgrade na drugoj strani reke.

„Volim Čikago, i Čikago definitivno voli mene“, rekao je Valenda dok je hodao po žici, a hiljade ljudi ispod su ga glasno podržavale.

Sledeći deo njegovog poduhvata obavio je sa povezom, prešao je 28 metara između dva tornja „Marina sitija“, za nešto malo više od jednog minuta.

Kada je sišao sa žice pošto je završio drugi deo puta, on je skinuo povez s očiju i mahao gledaocima koji su ga glasno bodrili.

Spreman za pad

Deo opsežnih priprema za ovako rizične poduhvate je i uvežbavanje situacije u kojoj Nik pada sa žice.
Nik se tada hvata rukama za žicu i toliko je fizički spreman, da može da izdrži čak 20 minuta u toj nezavidnoj poziciji.

To je sasvim dovoljno vremena da spasilački tim stigne do njega.

Stanovnici tornjeva su zamoljeni da ne koriste laserske lampice, bliceve foto-aparata ili bespilotne letilice koje bi mogle da ga ometu.

Njegova dva prethodna hodanja po žici koje je prenosila televizija - preko Nijagara vodopada 2012. i preko Velikog kanjona, privuklo je po oko 13 miliona gledalaca.

Porodica Valenda poreklom je iz nekadašnje Austrougarske. Njeni potomci su putovali svetom kao akrobate, žongleri, umetnici na trapezu i dreseri životinja.

Leteće Valende su za sedam generacija imale samo dva smrtna slučaja tokom svojih nastupa. Poslednji je poginuo Karl Valenda, Nikov pradeda, 1978. godine u Portoriku. Imao je 73 godine.