Везаних очију по жици

Хиљаде људи окупило се на улицама око Марина кула у Чикагу да гледају овог 35-годишњака, потомка породице Летеће Валенде, како хода по жици.

Спектакл је директно преношен на телевизијском каналу Дискавери, али са задршком од 10 секунди да би продуценти могли да прекину пренос ако би Валенда пао.

Требало му је око шест и по минута да пређе део од 138 метара под нагибом од 19 степени од западног торња „Марина сити“ до врха једне зграде на другој страни реке.

„Волим Чикаго, и Чикаго дефинитивно воли мене“, рекао је Валенда док је ходао по жици, а хиљаде људи испод су га гласно подржавале.

Следећи део његовог подухвата обавио је са повезом, прешао је 28 метара између два торња „Марина ситија“, за нешто мало више од једног минута.

Када је сишао са жице пошто је завршио други део пута, он је скинуо повез с очију и махао гледаоцима који су га гласно бодрили.

Спреман за пад

Део опсежних припрема за овако ризичне подухвате је и увежбавање ситуације у којој Ник пада са жице.
Ник се тада хвата рукама за жицу и толико је физички спреман, да може да издржи чак 20 минута у тој незавидној позицији.

То је сасвим довољно времена да спасилачки тим стигне до њега.

Становници торњева су замољени да не користе ласерске лампице, блицеве фото-апарата или беспилотне летилице које би могле да га омету.

Његова два претходна ходања по жици које је преносила телевизија - преко Нијагара водопада 2012. и преко Великог кањона, привукло је по око 13 милиона гледалаца.

Породица Валенда пореклом је из некадашње Аустроугарске. Њени потомци су путовали светом као акробате, жонглери, уметници на трапезу и дресери животиња.

Летеће Валенде су за седам генерација имале само два смртна случаја током својих наступа. Последњи је погинуо Карл Валенда, Ников прадеда, 1978. године у Порторику. Имао је 73 године.