Borba Zapada i Istoka oko Srbije se zaoštrava

"Srbija izgleda kao plodno tle jer balansira između Vladine posvećenosti EU integracijama i pretežno konzervativnog društva u kome neki Srbi osećaju veću naklonost prema Rusiji", ocenjuje ta agencija.

Birači su u potrazi za prosperitetom više puta podržali proevropski kurs ali mnogi u Srbiji su ostali sumnjičavi prema Zapadu posle NATO bombardovanja u kome su stradali i civili, navodi Rojters.

"Javno naljutiti Rusiju je politički neprihvatljivo u Srbiji. Srbija je odbila da uvede sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini uprkos pritisku da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU", dodaje Rojters.

Agencija navodi da je nedavno nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila na ruski uticaj u Srbiji i druge države na Zapadnom Balkanu.

U međuvremenu, Kremlj je nedavno obelodanio novu doktrinu "meke moći", nazvanu "Integrisana strategija za širenje ruskog himanitarnog uticaja u svetu" koja po rečima ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, ima za cilj da se "bori protiv mera bez presedana koje imaju za cilj da diskredituju zvanicnu rusku politiku i unište imidž Rusije".

"Rusija pokušava, 25 godina posle pada Berlinskog zida koji je signalizirao i slabljenje njenog uticaja u istočnoj Evropi, da povrati nešto od izgubljenog uticaja", ocenjuje Rojters.

To je najočiglednije u njenoj ulozi u Ukrajini, ali, kako navodi agencija, postoje mnogo prefinjeniji načini za koji se Rusija opredelila za bivše komunističke države u istočnoj Evropi - putem energetskih sporazuma po kojima je ona glavni njihov snabdevač, kroz tešnje diplomatske veze, ali i snažnijim pokušajima da pridobije javno mnjenje u sve više neprijateljski naklonjenom evropskom kontinentu.

Rojters podseća da je Srbiji u majskim poplavama prva pritekla u pomoć Rusija koja je "za samo nekoliko sati uputila 76 spasilaca", a da je čitava pomoć koordinisana putem srpsko-ruskog humanitarnog centra iz Niša.

Kako navodi Rojters, prema rečima dvojice neimenovanih zvaničnika koji su učestvovali u pripremi Putinove posete Beogradu, ruski predsednik je zatražio da osoblje njegove zemlje u centru u Nišu dobije diplomatski status, na šta su sa negodovanjem reagovali zapadni ambasadori u Beogradu i premijer Srbije Aleksandar Vučić je taj predlog odbio.

"Ukoliko je zamišljeno da centar u Nišu ima veću regionalnu ulogu, njegove aktivnosti bi mogle da budu temeljnije praćene u EU", rekao je Rojtersu neimenovani zvaničnik Unije.

Britanska agencija podseća da je Moskva ovog meseca pokrenula medijski servis kako bi se borila protiv agresivne zapadne propagande, a njene kancelarije će biti u više zemalja u svetu, uključujući i Srbiju.

Glavne i odgovorna urednica "Rusija sevodnja" (Rusija danas) u Srbiji Ljubinke Milinčić je najavila da će
veb sajt te medijske organizacije početi sa radom do kraja godine, a radio stanica početkom sledeće godine..

Zapadne diplomate upozoravaju, kako navodi Rojters, da bi ruski novac mogao da nađe načina da dođe do medijskih kuća u Srbiji, naklonjenih nevladinih organizacija, ali i političkih partija, iako je teško naći čvrst dokaz za to.

Oni takođe ukazuju i na podršku desničarskim organizacijama koje "promovišu konzervativne vrednosti koje su prihvatljive za veći deo ruskog društva".

Rojters navodi i reči potpredsednika Maršalovog fonda Ivana Vejvode koji je ocenio da, uprkos najboljim naporima Rusije, kompas Srbije usmeren ka EU i da se to verovatno neće promeniti.