Борба Запада и Истока око Србије се заоштрава

"Србија изгледа као плодно тле јер балансира између Владине посвећености ЕУ интеграцијама и претежно конзервативног друштва у коме неки Срби осећају већу наклоност према Русији", оцењује та агенција.

Бирачи су у потрази за просперитетом више пута подржали проевропски курс али многи у Србији су остали сумњичави према Западу после НАТО бомбардовања у коме су страдали и цивили, наводи Ројтерс.

"Јавно наљутити Русију је политички неприхватљиво у Србији. Србија је одбила да уведе санкције Русији због кризе у Украјини упркос притиску да усклади своју спољну политику са ЕУ", додаје Ројтерс.

Агенција наводи да је недавно немачка канцеларка Ангела Меркел упозорила на руски утицај у Србији и друге државе на Западном Балкану.

У међувремену, Кремљ је недавно обелоданио нову доктрину "меке моћи", названу "Интегрисана стратегија за ширење руског химанитарног утицаја у свету" која по речима руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, има за циљ да се "бори против мера без преседана које имају за циљ да дискредитују званицну руску политику и униште имиџ Русије".

"Русија покушава, 25 година после пада Берлинског зида који је сигнализирао и слабљење њеног утицаја у источној Европи, да поврати нешто од изгубљеног утицаја", оцењује Ројтерс.

То је најочигледније у њеној улози у Украјини, али, како наводи агенција, постоје много префињенији начини за који се Русија определила за бивше комунистичке државе у источној Европи - путем енергетских споразума по којима је она главни њихов снабдевач, кроз тешње дипломатске везе, али и снажнијим покушајима да придобије јавно мњење у све више непријатељски наклоњеном европском континенту.

Ројтерс подсећа да је Србији у мајским поплавама прва притекла у помоћ Русија која је "за само неколико сати упутила 76 спасилаца", а да је читава помоћ координисана путем српско-руског хуманитарног центра из Ниша.

Како наводи Ројтерс, према речима двојице неименованих званичника који су учествовали у припреми Путинове посете Београду, руски председник је затражио да особље његове земље у центру у Нишу добије дипломатски статус, на шта су са негодовањем реаговали западни амбасадори у Београду и премијер Србије Александар Вучић је тај предлог одбио.

"Уколико је замишљено да центар у Нишу има већу регионалну улогу, његове активности би могле да буду темељније праћене у ЕУ", рекао је Ројтерсу неименовани званичник Уније.

Британска агенција подсећа да је Москва овог месеца покренула медијски сервис како би се борила против агресивне западне пропаганде, а њене канцеларије ће бити у више земаља у свету, укључујући и Србију.

Главне и одговорна уредница "Русија севодња" (Русија данас) у Србији Љубинке Милинчић је најавила да ће
веб сајт те медијске организације почети са радом до краја године, а радио станица почетком следеће године..

Западне дипломате упозоравају, како наводи Ројтерс, да би руски новац могао да нађе начина да дође до медијских кућа у Србији, наклоњених невладиних организација, али и политичких партија, иако је тешко наћи чврст доказ за то.

Они такође указују и на подршку десничарским организацијама које "промовишу конзервативне вредности које су прихватљиве за већи део руског друштва".

Ројтерс наводи и речи потпредседника Маршаловог фонда Ивана Вејводе који је оценио да, упркос најбољим напорима Русије, компас Србије усмерен ка ЕУ и да се то вероватно неће променити.