Imamo više sudija od Engleske i Nemačke!

Prema podacima Komisije za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope (CEPEJ), predstavljenim krajem 2014. godine, BiH je iznad evropskog proseka, ali u ovom domenu ipak zaostaje za ostalim zemljama regije.

- Komisija Saveta Evrope objavljuje svake dve godine Izveštaj o evaluaciji evropskih pravosudnih sistema, sa podacima o radu pravosuđa u 45 država. Poslednje izdanje je objavljeno 2014. godine. Prema tom izveštaju, u državama Saveta Evrope u proseku je bio 21 sudija na 100.000 stanovnika. U BiH je 25,1 sudija na 100.000 stanovnika, dok ih je 47 u Sloveniji, 45,3 u Hrvatskoj, 42 u Crnoj Gori, 40,5 u Srbiji i 32,4 u Makedoniji.

Komisija naglašava da podaci o pravosudnim sistemima treba da se upoređuju tako što će se za komparaciju odabrati države prema karakteristikama njihovih pravosudnih sistema, pravnoj tradiciji, veličini teritorije, broju stanovnika, visini BDP-a i prosečne plate - objasnili su u Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH.

Ipak, mnoge zemlje Evrope imaju dužu pravnu tradiciju nego BiH, te veći BDP i prosečne plate, kao i znatno bolje rezultate u pravosuđu, imajući u vidu, recimo, broj nerešenih predmeta kod njih i kod nas. Međutim, ove države to postižu sa neuporedivo manjim brojem sudija i tužilaca. Tako je, na primer, u Engleskoj svega 3,3 sudija na 100.000 stanovnika, u Danskoj je taj omer 6,6, u Norveškoj 11, Finskoj 18,1, te u Nemačkoj 24,7.

Takođe, primetno je da se u BiH broj delilaca pravde povećava iz godine u godinu, s obzirom na činjenicu da je odnos broja sudija prema broju stanovnika u izveštaju pre dve godine bio 24,4.

Trenutno u pravosudnim institucijama u BiH rade 1.563 osobe na raznim pozicijama, od čega je 21 glavni tužilac, 31 zamenik glavnog tužioca, 74 predsednika sudova, 101 stručni saradnik, 111 dodatnih sudija, 308 tužilaca i 917 sudija.

Međutim, u VSTS-u tvrde da ovo nije dovoljan broj, te da je predviđeno da u bh. pravosudnim institucijama radi ukupno 1.689 osoba.

- Veliki broj sudova u BiH, zbog nedostatka sredstava u budžetu, nema popunjena sva sistematizovana mesta, što značajno otežava njihov rad i utiče na brzinu rešavanja starih predmeta - ocenjuju u VSTS-u.

Prema mišljenju advokata Aleksandra Sajića, predsednika Odbora za pravosuđe u Pokretu "Pozitivna Srpska", najveći uzrok neefikasnosti domaćeg pravosuđa nije u broju sudija, nego u lošem zakonodavstvu.

- Recimo, u izvršnom postupku nama ni deset puta više sudija ne bi pomoglo da budemo efikasniji. Takođe, efikasnost pojedinih sudova drastično se razlikuje. Imamo Osnovni sud Banjaluka sa optimalnim brojem sudija, od kojeg se u građanskom pravu ne može ni tražiti veća efikasnost, jer se u roku od godinu dana od podnošenja tužbe zakaže ročište i održi glavna rasprava. Sa druge strane, imamo neke privredne sudove gde je stanje veoma loše, a ako tamo podnesemo istu vrstu tužbe, potrebno je pet godina da zakažu pripremno ročište - istakao je Sajić.

Izvor: Press