Имамо више судија од Енглеске и Немачке!

Према подацима Комисије за ефикасност правосуђа Савета Европе (ЦЕПЕЈ), представљеним крајем 2014. године, БиХ је изнад европског просека, али у овом домену ипак заостаје за осталим земљама регије.

- Комисија Савета Европе објављује сваке две године Извештај о евалуацији европских правосудних система, са подацима о раду правосуђа у 45 држава. Последње издање је објављено 2014. године. Према том извештају, у државама Савета Европе у просеку је био 21 судија на 100.000 становника. У БиХ је 25,1 судија на 100.000 становника, док их је 47 у Словенији, 45,3 у Хрватској, 42 у Црној Гори, 40,5 у Србији и 32,4 у Македонији.

Комисија наглашава да подаци о правосудним системима треба да се упоређују тако што ће се за компарацију одабрати државе према карактеристикама њихових правосудних система, правној традицији, величини територије, броју становника, висини БДП-а и просечне плате - објаснили су у Високом судском и тужилачком савету БиХ.

Ипак, многе земље Европе имају дужу правну традицију него БиХ, те већи БДП и просечне плате, као и знатно боље резултате у правосуђу, имајући у виду, рецимо, број нерешених предмета код њих и код нас. Међутим, ове државе то постижу са неупоредиво мањим бројем судија и тужилаца. Тако је, на пример, у Енглеској свега 3,3 судија на 100.000 становника, у Данској је тај омер 6,6, у Норвешкој 11, Финској 18,1, те у Немачкој 24,7.

Такође, приметно је да се у БиХ број делилаца правде повећава из године у годину, с обзиром на чињеницу да је однос броја судија према броју становника у извештају пре две године био 24,4.

Тренутно у правосудним институцијама у БиХ раде 1.563 особе на разним позицијама, од чега је 21 главни тужилац, 31 заменик главног тужиоца, 74 председника судова, 101 стручни сарадник, 111 додатних судија, 308 тужилаца и 917 судија.

Међутим, у ВСТС-у тврде да ово није довољан број, те да је предвиђено да у бх. правосудним институцијама ради укупно 1.689 особа.

- Велики број судова у БиХ, због недостатка средстава у буџету, нема попуњена сва систематизована места, што значајно отежава њихов рад и утиче на брзину решавања старих предмета - оцењују у ВСТС-у.

Према мишљењу адвоката Александра Сајића, председника Одбора за правосуђе у Покрету "Позитивна Српска", највећи узрок неефикасности домаћег правосуђа није у броју судија, него у лошем законодавству.

- Рецимо, у извршном поступку нама ни десет пута више судија не би помогло да будемо ефикаснији. Такође, ефикасност појединих судова драстично се разликује. Имамо Основни суд Бањалука са оптималним бројем судија, од којег се у грађанском праву не може ни тражити већа ефикасност, јер се у року од годину дана од подношења тужбе закаже рочиште и одржи главна расправа. Са друге стране, имамо неке привредне судове где је стање веома лоше, а ако тамо поднесемо исту врсту тужбе, потребно је пет година да закажу припремно рочиште - истакао је Сајић.

Извор: Пресс