Šef Švajcarske nacionalne banke predvidio krizu

Neočekivana odluka Švajcarske centralne banke da odustane od politike ograničavanja rasta franka u odnosu na evro podstakla je brojna previranja na tržištima. Donja granica kursa od 1,20 franaka za jedan evro, uspostavljena zbog krize u evrozoni, ukinuta je i kurs je naglo skočio. Uz franak, u prvi plan došao je Žordan, čovek o kome se priča i piše širom sveta.

Ugledni nemački poslovni dnevnik „Handelsblat“ otkrio je niz zanimljivosti u vezi sa ovim švajcarskim ekonomistom. Za Žordanov doktorski rad “Emisijska dobit, deficiti, zaduživanje i Evropska monetarna unija”, koji je napisao kao 30-godišnjak, navode da je zapanjujuće aktuelan.

Za primerak koji se čuva u Univerzitetskoj biblioteci u Bernu kažu da ne bi bilo naodmet da su neki političari zavirili u tu Žordanovu doktorsku disertaciju od 300 stranica. Tema rada koji je nastao još 1994. su problemi evrozone, različiti nivo zaduženosti članica i pitanje da li novčana i fiskalna politika zaista mogu da se razdvoje. U vreme kada je rad nastao EU je još uvek imala samo 12 članica, a projekat zajedničke valute bio je godinama daleko od ostvarenja.

Žordan je tada naveo da “za evropsku monetarnu uniju trenutno dolaze u obzir samo Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Luksemburg”. Kao problematične države, jasno je izdvojio Belgiju, Irsku, Italiju, Grčku, Španiju i Portugal.

„Italija i Grčka moraju da ulože veliki napor da bi uopšte stabilizovale zaduženost“, napisao je on pre više od dve decenije.

I u Španiji i Portugalu, prognozirao je značajno “povećanje zaduženosti” ukoliko uđu u monetarnu uniju. Razlog je emisijska dobit koju ostvaruje država, prilikom svake emisije novca, posebno preko kredita. U monetarnoj uniji te dobiti, koju država inače dobija, nema, što naročito pogađa zemlje koje su je ranije ostvarivale.

„Grčka, Španija i Portugal još uvek imaju značajne prihode od emisijske dobiti. Gubitak tih prihoda će, bez odgovarajuće nadoknade, dovesti do zaduženosti“, pisao je on.

Žordana je zaokupljalo i pitanje ko će na kraju nadoknaditi dugove.

„Postoji opasnost da će zajednica na kraju morati da finansira mere spasavanja“, proročki je pisao Žordan o merama koje su nakon 2008. spasavale južne članice evrozone i Irsku.

Žordan je bio za to da se spoje “prirodni kandidati za stvaranje monetarne unije”, odnosno slične države, umesto da se po svaku cenu sve zemlje uguraju u kriterijume potrebne za ulazak u monetarnu uniju.

Šta je Žordan najavio?

Predvideo dužničku krizu i konkretno kao ranjive imenovao sve kasnije članice evrozone koje su u nju upale, poput Grčke, Portugala, Irske...

Pisao o državama koje bi trebalo da budu deo monetarne unije, a koje su, poput Nemačke, poslednjih godina pominjane kao „jezgro“ evrozone koje treba da ostane u slučaju njenog raspada.

Predvideo mere spasavanja koje su u EU bile aktuelne nakon izbijanja svetske ekonomske krize.