Шеф Швајцарске националне банке предвидио кризу

Неочекивана одлука Швајцарске централне банке да одустане од политике ограничавања раста франка у односу на евро подстакла је бројна превирања на тржиштима. Доња граница курса од 1,20 франака за један евро, успостављена због кризе у еврозони, укинута је и курс је нагло скочио. Уз франак, у први план дошао је Жордан, човек о коме се прича и пише широм света.

Угледни немачки пословни дневник „Ханделсблат“ открио је низ занимљивости у вези са овим швајцарским економистом. За Жорданов докторски рад “Емисијска добит, дефицити, задуживање и Европска монетарна унија”, који је написао као 30-годишњак, наводе да је запањујуће актуелан.

За примерак који се чува у Универзитетској библиотеци у Берну кажу да не би било наодмет да су неки политичари завирили у ту Жорданову докторску дисертацију од 300 страница. Тема рада који је настао још 1994. су проблеми еврозоне, различити ниво задужености чланица и питање да ли новчана и фискална политика заиста могу да се раздвоје. У време када је рад настао ЕУ је још увек имала само 12 чланица, а пројекат заједничке валуте био је годинама далеко од остварења.

Жордан је тада навео да “за европску монетарну унију тренутно долазе у обзир само Немачка, Француска, Велика Британија и Луксембург”. Као проблематичне државе, јасно је издвојио Белгију, Ирску, Италију, Грчку, Шпанију и Португал.

„Италија и Грчка морају да уложе велики напор да би уопште стабилизовале задуженост“, написао је он пре више од две деценије.

И у Шпанији и Португалу, прогнозирао је значајно “повећање задужености” уколико уђу у монетарну унију. Разлог је емисијска добит коју остварује држава, приликом сваке емисије новца, посебно преко кредита. У монетарној унији те добити, коју држава иначе добија, нема, што нарочито погађа земље које су је раније остваривале.

„Грчка, Шпанија и Португал још увек имају значајне приходе од емисијске добити. Губитак тих прихода ће, без одговарајуће надокнаде, довести до задужености“, писао је он.

Жордана је заокупљало и питање ко ће на крају надокнадити дугове.

„Постоји опасност да ће заједница на крају морати да финансира мере спасавања“, пророчки је писао Жордан о мерама које су након 2008. спасавале јужне чланице еврозоне и Ирску.

Жордан је био за то да се споје “природни кандидати за стварање монетарне уније”, односно сличне државе, уместо да се по сваку цену све земље угурају у критеријуме потребне за улазак у монетарну унију.

Шта је Жордан најавио?

Предвидео дужничку кризу и конкретно као рањиве именовао све касније чланице еврозоне које су у њу упале, попут Грчке, Португала, Ирске...

Писао о државама које би требало да буду део монетарне уније, а које су, попут Немачке, последњих година помињане као „језгро“ еврозоне које треба да остане у случају њеног распада.

Предвидео мере спасавања које су у ЕУ биле актуелне након избијања светске економске кризе.