Nakon "Bobar banke" pada i "Banka Srpske"

„Što se tiče 'Banke Srpske', za mene je ta priča završena davno. To je takozvana sanacija propale banke litvanskih akcionara, koja je izvedena pod prinudom razvodnjavanja gubitka nad javnim sredstvima. Pokazalo se da je nemoguće sakupiti dovoljno sredstava za oživljavanje te banke“, smatra Slaviša Raković, član SDS-ovog Odbora za finansije.

KOLIKI JE GUBITAK

Sredinom 2013. godine Republika Srpska je preuzela propalu Balkan Investment Banku (BiB), koja je bila u vlasništvu litvanske UKIO grupe i preimenovala je u Banku Srpske. Vlada RS je putem Investiciono-razvojne banke i Garantnog fonda RS dokapitalizovala BiB banku sa 30 miliona KM i tako postala vlasnik 99,95 posto kapitala banke.

Novoosnovana “Banka Srpske”, čiji je većinski vlasnik entitet, na kraju 2013. godine ostvarila je gubitak od 13,6 miliona maraka.

Aktiva “Banke Srpske” iznosi 330 miliona, visina kredita koje je dala banka je 116 miliona KM, a kapital banke iznosi 35 miliona maraka.

Prema izvještaju o poslovanju banke za prvih šest mjeseci 2014. godine, gubitak „Banke Srpske“ iznosi 2,1 milion KM. Stručnjaci, međutim, kažu da je taj gubitak realno veći i da treba sačekati šta će reći revizori u svom izvještaju, koji još nije objavljen. Prema provjerenim informacijama, vrši se veliki pritisak na revizorsku kuću „EF Revizor“ da ublaži svoj izvještaj o poslovanju banke, što je velika opasnost i za revizora i za revizorsku kuću.

Vlasnik „EF Revizora“ je Milan Kondić, brat Novaka Kondića, nekadašnjeg ministra finansija RS i aktuelnog dekana Ekonomskog fakulteta u Banjaluci.

Prema provjerenim informacijama, od 116 miliona maraka datih kredita, „Banka Srpske“ ima oko 30 miliona loših kredita. To praktično znači da moraju postojati sredstva u rezervi, u slučaju da se loši krediti ne vrate, odnosno, moraju ih knjižiti kao trošak. Taj gubitak se, u skladu sa zakonom, mora namiriti iz kapitala banke, odnosno onih 35 miliona maraka. To, opet, znači da banci ostaje samo pet miliona maraka sredstava kapitala.

Prema zakonu, banka se može osnovati sa najmanje 15 miliona maraka kapitala, što znači da samo po ovom osnovu nedostaje 10 miliona maraka.

Pojedini finansijski stručnjaci tvrde da se u „Banku Srpske“, kako bi opstala, mora uložiti još najmanje 30 miliona maraka. To ulaganje, navode oni, mora biti ulaganje u kapital banke.
„Banka Srpske“ postala je i kamen spoticanja u vladajućoj koaiciji, jer se lider Demokratskog narodnog saveza (DNS) Marko Pavić protivi dokapitalizaciji banke.

Prema svim informacijama, „Banka Srpske“ nema uslova za normalno poslovanje, a ako se ne izvrši dokapitalizacija, Agencija za bankarstvo RS će joj morati oduzeti dozvolu za rad.

NEOPHODAN LIKVIDACIONI PLAN

Slaviša Raković tvrdi da je neophodno već sada napraviti solidan likvidacioni plan za „Banku Srpske“, kako bi šteta, koja će nastati propašću banke, bila što manja.

Prema njegovim riječima, od samog početka u toj banci je sve rađeno naopako.

„Bačeno je 30 miliona maraka državnog novca u sanaciju banke, što, naravno, nije bilo ni blizu dovoljnog da se ona oživi. Organi upravljanja i Uprava banke nisu uspjeli da ostvare veće prihode od rashoda. To je evidentno i priča oko Banke Srpske je završena još prije dvije godine“, kazao je Raković.

On smatra da je propast ove banke odložena samo zato da bi se prikrile kriminalne radnje koje su se dešavale u Balkan Investment Banci.

Drugi izvori tvrde da Vlada RS još neko vrijeme može održavati likvidnost „Banke Srpske“, tako što će joj obezbijediti kredite od drugih banaka. To je, navode oni, samo kratkoročno odlaganje pada banke, s obzirom da je problem u tome što „Banka Srpske“ nema dovoljno posla da zaradi sredstva kako bi održala likvidnost i pokrila sve svoje troškove.

„Kada je u pitanju Banka Srpske, tu više nema ništa - ni poslovnog modela ni mogućnost da banka funkcioniše i najbolje je ići u likvidaciju banke“, upozorio je Raković.

On tvrdi da se „Banka Srpske“ održava zahvaljujući samo računovodstvenim tehnikama, navodeći da je u toj banci ugroženo oko 100 miliona javnih sredstava.

„Količinu gubitka od tih 100 miliona nije jednostavno izračunati, ali na osnovu dosadašnjih iskustava realno je da će od toga propasti 20 do 30 miliona maraka javnih sredstava“, ocijenio je Raković.

Kada je u pitanju bijeljinska „Pavlović banka“, koja je nakon propasti „Bobar banke“ već bila proglašena „mrtvom“, naši izvori navode da su njeni vlasnici najavili da će izvršiti dokapitalizaciju, te da bi ta banka trebalo da izađe iz problema.

Kada je pala „Bobar banka“, „Pavlović banka“ je izbjegla krizu tako što su povukli svoja sredstva deponovana u jednoj od švajcarskih banaka. Osim toga, imali su i dosta državnih komercijalnih zapisa, koje su prodali na berzi. Banka je tako stabilizovana i uspjela je da opstane.

„Pavlović banka je bila žrtva panike nakon propasti Bobar banke. Iz nje je tada povučeno oko 20 miliona maraka depozita. U međuvremenu je vraćen dio depozita. Banka je bila visoko likvidna.

Ovih dana imaju Skupštinu akcionara i trebalo bi da izvrše dokapitalizaciju sredstvima Slobodana Pavlovića (vlansika banke op.a), tako da, barem za sada, nisu utemeljene informacije o propasti Pavlović banke“, kaže Slaviša Raković.

Nakon sloma „Bobar banke“ i ozbiljnih naznaka da će istu sudbinu doživjeti  „Banka Srpske“, postavlja se pitanje da li će i ko odgovarati za ovakve lomove na finansijskom tržištu RS i kakva je u svemu uloga Agencije za bankarstvo RS?

Raković kaže da kod nas ne postoji ni politička ni krivična odgovornost za ono što se dešava u bankarskom sistemu.

„Agencija za bankarstvo RS je duboku involvirana u oba slučaja. Bobar banka, najmanje godinu dana prije uvođenja prinudne uprave, uopšte nije imala kapital, a Agencija tada nije preduzela nikakve mjere. Sve je učinjeno prekasno i zato je nastala šteta jako velika u odnosu na štetu koja bi se desila da su na vrijeme preduzete odgovarajuće mjere“, kazao je Raković.

On tvrdi da Agencija za bankarstvo RS uopšte ne vrši svoju zakonom propisanu ulogu, te da se pretvorila u „inspekciju koja ometa bankare u vršenju svakodnevnih operaciju“. 

„Ako direktorica Agencije Slavica Injac smatra da je to uloga te institucije, onda Agenciju odmah treba ukinuti“, ocijenio je Raković.

Izvor: Zurnal.info