Након "Бобар банке" пада и "Банка Српске"

„Што се тиче 'Банке Српске', за мене је та прича завршена давно. То је такозвана санација пропале банке литванских акционара, која је изведена под принудом разводњавања губитка над јавним средствима. Показало се да је немогуће сакупити довољно средстава за оживљавање те банке“, сматра Славиша Раковић, члан СДС-овог Одбора за финансије.

КОЛИКИ ЈЕ ГУБИТАК

Средином 2013. године Република Српска је преузела пропалу Балкан Инвестмент Банку (БиБ), која је била у власништву литванске УКИО групе и преименовала је у Банку Српске. Влада РС је путем Инвестиционо-развојне банке и Гарантног фонда РС докапитализовала БиБ банку са 30 милиона КМ и тако постала власник 99,95 посто капитала банке.

Новооснована “Банка Српске”, чији је већински власник ентитет, на крају 2013. године остварила је губитак од 13,6 милиона марака.

Актива “Банке Српске” износи 330 милиона, висина кредита које је дала банка је 116 милиона КМ, а капитал банке износи 35 милиона марака.

Према извјештају о пословању банке за првих шест мјесеци 2014. године, губитак „Банке Српске“ износи 2,1 милион КМ. Стручњаци, међутим, кажу да је тај губитак реално већи и да треба сачекати шта ће рећи ревизори у свом извјештају, који још није објављен. Према провјереним информацијама, врши се велики притисак на ревизорску кућу „ЕФ Ревизор“ да ублажи свој извјештај о пословању банке, што је велика опасност и за ревизора и за ревизорску кућу.

Власник „ЕФ Ревизора“ је Милан Кондић, брат Новака Кондића, некадашњег министра финансија РС и актуелног декана Економског факултета у Бањалуци.

Према провјереним информацијама, од 116 милиона марака датих кредита, „Банка Српске“ има око 30 милиона лоших кредита. То практично значи да морају постојати средства у резерви, у случају да се лоши кредити не врате, односно, морају их књижити као трошак. Тај губитак се, у складу са законом, мора намирити из капитала банке, односно оних 35 милиона марака. То, опет, значи да банци остаје само пет милиона марака средстава капитала.

Према закону, банка се може основати са најмање 15 милиона марака капитала, што значи да само по овом основу недостаје 10 милиона марака.

Поједини финансијски стручњаци тврде да се у „Банку Српске“, како би опстала, мора уложити још најмање 30 милиона марака. То улагање, наводе они, мора бити улагање у капитал банке.
„Банка Српске“ постала је и камен спотицања у владајућој коаицији, јер се лидер Демократског народног савеза (ДНС) Марко Павић противи докапитализацији банке.

Према свим информацијама, „Банка Српске“ нема услова за нормално пословање, а ако се не изврши докапитализација, Агенција за банкарство РС ће јој морати одузети дозволу за рад.

НЕОПХОДАН ЛИКВИДАЦИОНИ ПЛАН

Славиша Раковић тврди да је неопходно већ сада направити солидан ликвидациони план за „Банку Српске“, како би штета, која ће настати пропашћу банке, била што мања.

Према његовим ријечима, од самог почетка у тој банци је све рађено наопако.

„Бачено је 30 милиона марака државног новца у санацију банке, што, наравно, није било ни близу довољног да се она оживи. Органи управљања и Управа банке нису успјели да остваре веће приходе од расхода. То је евидентно и прича око Банке Српске је завршена још прије двије године“, казао је Раковић.

Он сматра да је пропаст ове банке одложена само зато да би се прикриле криминалне радње које су се дешавале у Балкан Инвестмент Банци.

Други извори тврде да Влада РС још неко вријеме може одржавати ликвидност „Банке Српске“, тако што ће јој обезбиједити кредите од других банака. То је, наводе они, само краткорочно одлагање пада банке, с обзиром да је проблем у томе што „Банка Српске“ нема довољно посла да заради средства како би одржала ликвидност и покрила све своје трошкове.

„Када је у питању Банка Српске, ту више нема ништа - ни пословног модела ни могућност да банка функционише и најбоље је ићи у ликвидацију банке“, упозорио је Раковић.

Он тврди да се „Банка Српске“ одржава захваљујући само рачуноводственим техникама, наводећи да је у тој банци угрожено око 100 милиона јавних средстава.

„Количину губитка од тих 100 милиона није једноставно израчунати, али на основу досадашњих искустава реално је да ће од тога пропасти 20 до 30 милиона марака јавних средстава“, оцијенио је Раковић.

Када је у питању бијељинска „Павловић банка“, која је након пропасти „Бобар банке“ већ била проглашена „мртвом“, наши извори наводе да су њени власници најавили да ће извршити докапитализацију, те да би та банка требало да изађе из проблема.

Када је пала „Бобар банка“, „Павловић банка“ је избјегла кризу тако што су повукли своја средства депонована у једној од швајцарских банака. Осим тога, имали су и доста државних комерцијалних записа, које су продали на берзи. Банка је тако стабилизована и успјела је да опстане.

„Павловић банка је била жртва панике након пропасти Бобар банке. Из ње је тада повучено око 20 милиона марака депозита. У међувремену је враћен дио депозита. Банка је била високо ликвидна.

Ових дана имају Скупштину акционара и требало би да изврше докапитализацију средствима Слободана Павловића (влансика банке оп.а), тако да, барем за сада, нису утемељене информације о пропасти Павловић банке“, каже Славиша Раковић.

Након слома „Бобар банке“ и озбиљних назнака да ће исту судбину доживјети  „Банка Српске“, поставља се питање да ли ће и ко одговарати за овакве ломове на финансијском тржишту РС и каква је у свему улога Агенције за банкарство РС?

Раковић каже да код нас не постоји ни политичка ни кривична одговорност за оно што се дешава у банкарском систему.

„Агенција за банкарство РС је дубоку инволвирана у оба случаја. Бобар банка, најмање годину дана прије увођења принудне управе, уопште није имала капитал, а Агенција тада није предузела никакве мјере. Све је учињено прекасно и зато је настала штета јако велика у односу на штету која би се десила да су на вријеме предузете одговарајуће мјере“, казао је Раковић.

Он тврди да Агенција за банкарство РС уопште не врши своју законом прописану улогу, те да се претворила у „инспекцију која омета банкаре у вршењу свакодневних операцију“. 

„Ако директорица Агенције Славица Ињац сматра да је то улога те институције, онда Агенцију одмах треба укинути“, оцијенио је Раковић.

Извор: Зурнал.инфо