"Seksologija" u školskim klupama?

Zbog izrazito loše demografske slike Republike Srpske koja preti najgorim mogućim scenarijem u narednim decenijama, nadležne institucije odlučne su da što pre pojačaju mere populacione politike. Jedna od njih je i uvođenje predmeta "seksologija" u osnovne škole, od petog razreda i u sve srednjoškolske ustanove, koje je iniciralo Ministarstvo porodice, omladine i sporta.

Na nedavno održanom sastanku Saveta za demografsku sliku Republike Srpske, ministar porodice, omladine i sporta Jasmina Davidović naglasila je značaj što ranije edukacije o reproduktivnom zdravlju stanovništa i da je to jedna od vodećih ideja kad je u pitanju pojačanje mera populacione politike.

"Jedna od ideja je da se od sledeće školske godine u osnovne škole od petog razreda i u sve srednje škole kao čas razrednog starešine uvedu predavanja o reproduktivnom zdravlju. Predmet 'seksologija' obuhvatio bi različite teme o odnosu mladih ljudi prema seksu i reprodukciji uopšte, ali i teme koje se tiču polno prenosivih bolesti, posledica kasne edukacije i slično, a predavanja bi, osim razrednih starešina i nastavnika, držali i različiti stručnjaci iz ove oblasti", rekla je Davidovićeva i podvukla da joj je to jedan od glavnih zadataka tekućeg mandata:

"Iako je to tema o kojoj se govori godinama, ona je jedan od osnovnih ciljeva mog mandata i ja ću se potruditi koliko bude u mojoj moći da ga sprovedem u delo".

S druge strane, direktor Pedagoškog zavoda Republike Srpske Predrag Damjanović smatra da je to izrazito kompleksan proces i da je uvođenje prilagođenog sadržaja u već postojeće, srodne predmete, kao što je biologija, za sada dovoljan nivo edukacije za mlade.

"Uvođenje novog predmeta na već postojeće bilo bi veliko opterećenje za učenike. Takođe, kršio bi se zakon o osnovnoj školi, na osnovu kojeg se zna tačan broj predmeta za određeni školski program osnovnih i srednjih škola. Na ranijim sastancima nadležnih ministarstava i našeg zavoda ustanovili smo da je trenutno najbolje rešenje uvođenje prilagođenog materijala u već postojeće predmete, odnosno časove biologije i odeljenske zajednice, a u kojoj meri se to sprovodilo, i u kojoj se sprovodi do sada, zavisi i od stručnih saradnika unutar samih škola. Smatram da je to za sada dovoljno, što ne znači da u nekom budućem periodu nećemo razmatrati i mogućnost uvođenja posebnog predmeta o reproduktivnom zdravlju u škole. Naravno, to će onda podrazumevati da se smanji broj časova iz nekog od postojećih predmeta, kako bi seksologija našla svoje 'fiksno' mesto u školskom sistemu", rekao je za "Novosti" Predrag Damjanović.

 
"GUGL" PRESTIŽE PREDAVAČE

Verica Gligović ističe i sve masovniju primenu interneta kod osnovaca, odnosno dostupnost različitih informacija, usled čega je vrlo teško uticati na to na koji način će selektovati to što vide, odnosno, pročitaju tamo. Ipak...

"Govor o uvođenju seksualnog vaspitanja kao predmeta pre nekoliko godina odnosio se isključivo na srednje škole. Danas kada su 'Gugl', a i sve društvene mreže ušli čak i u niže razrede osnovnih škola, kad je deci dostupno sve što je onlajn, na nama, prosvetnim radnicima, odeljenskim starešinama, učiteljima, a i roditeljima je da decu na pravi način informišemo, pomognemo im da razluče koje informacije su im korisne, a koje ne. Za razliku od srednjoškolaca, više nego 'Guglu' osnovci još nama veruju više".
 

Nastavnica srpskog jezika u Osnovnoj školi "Zmaj Jova Jovanović" u Banjaluci, ali i razredni starešina jednom šestom razredu, Verica Gligović, smatra da je poželjno pojačati edukaciju o reproduktivnom zdravlju u nižim razredima, jer se starosna granica ulaska adolescenata u polne odnose svake godine snižava.

"Mi svakako na časovima odeljenske zajednice i sada pričamo o pubertetu, o muško-ženskim odnosima, a u starijim razredima se na časovima biologije obrađuje reproduktivno zdravlje. Uvođenjem novog predmeta, ili korekcijom postojećih sadržaja, važno je da u saradnji s roditeljima decu ispravno informišemo i svi zajedno doprinesemo tome da se smanji broj neželjenih trudnoća, abortusa i obolelih od polno prenosivih bolesti. Korekcija časova odeljenske zajednice i dodatna edukacija odeljenskih starešina svakako bi bili korak napred u rešavanju ovog problema", rekla je Gligovićeva.

(Večernje novosti)