"Сексологија" у школским клупама?

Због изразито лоше демографске слике Републике Српске која прети најгорим могућим сценаријем у наредним деценијама, надлежне институције одлучне су да што пре појачају мере популационе политике. Једна од њих је и увођење предмета "сексологија" у основне школе, од петог разреда и у све средњошколске установе, које је иницирало Министарство породице, омладине и спорта.

На недавно одржаном састанку Савета за демографску слику Републике Српске, министар породице, омладине и спорта Јасмина Давидовић нагласила је значај што раније едукације о репродуктивном здрављу становништа и да је то једна од водећих идеја кад је у питању појачање мера популационе политике.

"Једна од идеја је да се од следеће школске године у основне школе од петог разреда и у све средње школе као час разредног старешине уведу предавања о репродуктивном здрављу. Предмет 'сексологија' обухватио би различите теме о односу младих људи према сексу и репродукцији уопште, али и теме које се тичу полно преносивих болести, последица касне едукације и слично, а предавања би, осим разредних старешина и наставника, држали и различити стручњаци из ове области", рекла је Давидовићева и подвукла да јој је то један од главних задатака текућег мандата:

"Иако је то тема о којој се говори годинама, она је један од основних циљева мог мандата и ја ћу се потрудити колико буде у мојој моћи да га спроведем у дело".

С друге стране, директор Педагошког завода Републике Српске Предраг Дамјановић сматра да је то изразито комплексан процес и да је увођење прилагођеног садржаја у већ постојеће, сродне предмете, као што је биологија, за сада довољан ниво едукације за младе.

"Увођење новог предмета на већ постојеће било би велико оптерећење за ученике. Такође, кршио би се закон о основној школи, на основу којег се зна тачан број предмета за одређени школски програм основних и средњих школа. На ранијим састанцима надлежних министарстава и нашег завода установили смо да је тренутно најбоље решење увођење прилагођеног материјала у већ постојеће предмете, односно часове биологије и одељенске заједнице, а у којој мери се то спроводило, и у којој се спроводи до сада, зависи и од стручних сарадника унутар самих школа. Сматрам да је то за сада довољно, што не значи да у неком будућем периоду нећемо разматрати и могућност увођења посебног предмета о репродуктивном здрављу у школе. Наравно, то ће онда подразумевати да се смањи број часова из неког од постојећих предмета, како би сексологија нашла своје 'фиксно' место у школском систему", рекао је за "Новости" Предраг Дамјановић.

 
"ГУГЛ" ПРЕСТИЖЕ ПРЕДАВАЧЕ

Верица Глиговић истиче и све масовнију примену интернета код основаца, односно доступност различитих информација, услед чега је врло тешко утицати на то на који начин ће селектовати то што виде, односно, прочитају тамо. Ипак...

"Говор о увођењу сексуалног васпитања као предмета пре неколико година односио се искључиво на средње школе. Данас када су 'Гугл', а и све друштвене мреже ушли чак и у ниже разреде основних школа, кад је деци доступно све што је онлајн, на нама, просветним радницима, одељенским старешинама, учитељима, а и родитељима је да децу на прави начин информишемо, помогнемо им да разлуче које информације су им корисне, а које не. За разлику од средњошколаца, више него 'Гуглу' основци још нама верују више".
 

Наставница српског језика у Основној школи "Змај Јова Јовановић" у Бањалуци, али и разредни старешина једном шестом разреду, Верица Глиговић, сматра да је пожељно појачати едукацију о репродуктивном здрављу у нижим разредима, јер се старосна граница уласка адолесцената у полне односе сваке године снижава.

"Ми свакако на часовима одељенске заједнице и сада причамо о пубертету, о мушко-женским односима, а у старијим разредима се на часовима биологије обрађује репродуктивно здравље. Увођењем новог предмета, или корекцијом постојећих садржаја, важно је да у сарадњи с родитељима децу исправно информишемо и сви заједно допринесемо томе да се смањи број нежељених трудноћа, абортуса и оболелих од полно преносивих болести. Корекција часова одељенске заједнице и додатна едукација одељенских старешина свакако би били корак напред у решавању овог проблема", рекла је Глиговићева.

(Вечерње новости)