Rudo: Gastarbajter, pa sada Mića čobanin

Nakon putešestvija po bivšoj Jugoslaviji, gde je završavao "večernje škole", Mićo Kuzmanović (68) iz zaseoka Trebinja, na obroncima brda Vranja kod Rudog, bio je čobanin, pa konobar, taksista i građevinski radnik u Diseldorfu, a sada se ponovo vratio u Vranju i postao rančer.

" Iza oca Dušana koji je umro u 35. godini ostala je majka Milja sa osmoro dece, a kako je koje odrastalo, tako je išlo trbuhom za kruhom. Do škole u Rudom ima tri sata hoda, pa sam malo u Rudom po danu, a "uveče" u Prijedoru, završio osnovnu školu. Za konobara sam se školovao 'vanredno' u Rijeci. Posle toga sam položio i vozački ispit i postao taksista. Početkom 1991. sam se zaposlio u Diseldorfu, a sada kao penzioner, porodičan čovek, vratio sam se na imanje u Vranju, gde evociram uspomene na detinjstvo i obnavljam stare i gradim nove dvore. Nedavno sam kupio i stado ovaca, pa ih sada na mojim livadama ima oko 100, a neke se još jagnje. U planu mi je da stado uvećam, jer ovde ispaše ima i za 500 ovaca", za "Novosti" priča Mićo Kuzmanović.

On je primer čoveka kojeg je sudbina, proistekla iz nemaštine, vodila putevima uspeha.

"Bio je to mukotrpan put za jednog seoskog dečaka, ali volja za životom, upornost, strpljenje i vera u sebe nikad me nisu napuštali. Imam porodičnu kuću u Rudom, gde sad živi supruga Vela, jer u Vranju neće, a kuću u Rudom ima i moj stariji sin Dušan u kojoj živi sa suprugom i dvoje dece. Mlađi sin Nenad još momkuje u Austriji", kaže Mićo.

NAPRAVIO PUT O SVOM TROŠKU

Ja opet uživam ovde na oko 1.000 metara nadmorske visine. U penziji sam, a radim k`o da sam u Nemačkoj. Od jutra do mraka, jer je imanje ogromno. O svom trošku sam napravio oko tri kilometra puta i stalno se borim sa vodenim bujicama, a nije lako - kaže Mićo.

(Večernje novosti)