Рудо: Гастарбајтер, па сада Мића чобанин

Након путешествија по бившој Југославији, где је завршавао "вечерње школе", Мићо Кузмановић (68) из засеока Требиња, на обронцима брда Врања код Рудог, био је чобанин, па конобар, таксиста и грађевински радник у Диселдорфу, а сада се поново вратио у Врању и постао ранчер.

" Иза оца Душана који је умро у 35. години остала је мајка Миља са осморо деце, а како је које одрастало, тако је ишло трбухом за крухом. До школе у Рудом има три сата хода, па сам мало у Рудом по дану, а "увече" у Приједору, завршио основну школу. За конобара сам се школовао 'ванредно' у Ријеци. После тога сам положио и возачки испит и постао таксиста. Почетком 1991. сам се запослио у Диселдорфу, а сада као пензионер, породичан човек, вратио сам се на имање у Врању, где евоцирам успомене на детињство и обнављам старе и градим нове дворе. Недавно сам купио и стадо оваца, па их сада на мојим ливадама има око 100, а неке се још јагње. У плану ми је да стадо увећам, јер овде испаше има и за 500 оваца", за "Новости" прича Мићо Кузмановић.

Он је пример човека којег је судбина, проистекла из немаштине, водила путевима успеха.

"Био је то мукотрпан пут за једног сеоског дечака, али воља за животом, упорност, стрпљење и вера у себе никад ме нису напуштали. Имам породичну кућу у Рудом, где сад живи супруга Вела, јер у Врању неће, а кућу у Рудом има и мој старији син Душан у којој живи са супругом и двоје деце. Млађи син Ненад још момкује у Аустрији", каже Мићо.

НАПРАВИО ПУТ О СВОМ ТРОШКУ

Ја опет уживам овде на око 1.000 метара надморске висине. У пензији сам, а радим к`о да сам у Немачкој. Од јутра до мрака, јер је имање огромно. О свом трошку сам направио око три километра пута и стално се борим са воденим бујицама, а није лако - каже Мићо.

(Вечерње новости)