Na trpezama u BiH otpad iz Evrope

Nije teško izračunati da kilogram ove “mesne” sirovine u proseku košta tek nešto više od dve marke, što, kako poručuju domaći proizvođači, sugeriše na itekako sporan kvalitet proizvoda koji se od nje prave.

Objašnjavaju da je reč o masi samlevenih pilećih krilaca, nogu, kože i kostiju, te salu, koži, potrbušinama i iznutricama svinja i goveda, odnosno delovima tela životinja koje u Evropi ne prerađuju.

Upozoravaju da je reč o izuzetno nekvalitetnom mesu koje na našem tržištu bude prerađeno u tone i tone viršli, kobasica, salama, pljeskavica, koje, zbog povoljne cene, građani masovno kupuju.

Kako bi ovakvoj izuzetno opasnoj praksi po zdravlje stanovnika stali nakraj, u Srbiji su 1. januara zabranila uvoz mesa tretiranog kao poluproizvod koji je služio za proizvodnju pomenutih namirnica.

Razlog je značajno povećanje uvezenih količina najlošije kategorije pilećeg i svinjskog mesa, zbog čega je u ovoj državi porastao broj malih proizvođača jeftinih mesnih prerađevina.

Prvi stočar Srpske Vladimir Usorac kaže da, u odnosu na zvanične podatke, u BiH završi bar tri puta više mesnog otpada iz Evrope, koji jednostavno ne bude registrovan.

"Uglavnom je reč o delovima tela životinja koji se, umesto da budu bačeni, šalju na naše tržište. Cena govori apsolutno sve o njihovom kvalitetu! Prilikom prerade, prerađivači u samlevenu masu otpadaka trpaju ogromne količine luka i razih drugih začina, te aditiva koji su ozbiljna pretnja po zdravlje ljude. I ovo je dokaz da će nam uvoz hrane kad-tad doći glave", ističe Usorac.

U Spoljnotrgovinskoj komori BiH potvrđuju da je u protekle tri godine uvoz mesa i mesnih prerađevina kontinuirano rastao.

"U odnosu na uvoz, izvoz je govoto zanemariv, naročito u poslednje dve godine. Meso i jestive klaoničke proizvode od peradi, svinja i goveda uglavnom uvozimo iz Poljske, Holandije, Italije, Austrije, Hrvatske. Kobasice, viršle i konzervirani proizvodi u najvećoj meri dolaze iz Srbije, Crne Gore, Italije, Makedonije, Slovenija – kažu u ovoj komori.

Uvezli 9.700 tona kobasica i konzervi

Prema podacima STK, u BiH je prošle godine uvezeno 6,4 miliona kilograma kobasica i 3,3 miliona kilograma konzerviranih proizvoda. Ukupna vrednost ovih prerađevina iznosi 55,1 milion KM, što znači da kilogram pri uvozu u proseku košta 5,7 KM.

Da je reč o više nego jeftinim prerađevima potvrđuju i cene proizvoda iz BiH prema kojima, na primer, kilogram mesnog nareska nekog od domaćih proizvođača košta oko 13 KM ili 2,2 puta više.

Izvor: Blic

Foto: Blic