Ostale prazne klupe na fakultetima
Na svim fakultetima Univerziteta u Istočnom Sarajevu 22. avgusta je prijem dokumenata za drugi upisni rok i na većini smjerova ostalo je nepopunjeno više stotina mjesta. Profesori ocjenjuju da se većina brucoša radije opredjeljuje za studiranje u inostranstvu, jer tamo vide veću mogućnost za zaposlenje, što se i ove godine negativno odrazilo na upisnu politiku u Republici Srpskoj.
Republika Srpska
Generalno, nikada lošiji upis nije bio nego ove godine. To je karakteristika za sve fakultete Univerziteta u Istočnom Sarajevu, ocjenjuje dekan Fakulteta poslovne ekonomije u Bijeljini prof. dr Miladin Jovičić, gdje je od 140 planiranih, za drugi upisni rok ostalo 70 slobodnih mjesta. Jovičić smatra da oim toga što je smanjen broj djece, nije stvorena poslovna klima u Republici Srpskoj da mladi imaju viziju da će kada završe fakultet naći posao. Sad im je fakultet došao samo kao odgađanje problema zaposlenja.
"Svaki treći student koji dođe da se upiše pita kako je otići u Austriju, Njemačku da tamo studiraju, a to je siguran znak da nema perspektive ovdje. Mi smo sada pri dnu ljestvice u Evropi. U BiH samo 24 odsto srednjoškolaca upisuje fakultet", ističe Jovičić.
Iako je evidentno da je veliki broj ekonomista na Birou za zapošljavanje, prof. Jovičić ukazuje da su ekonomisti u odnosu na ostala zanimanja mnogo lakše dolazili do posla. Međutim, dodatni problem je i taj što nisu utvrđeni kriterijumi kvaliteta nastave na fakultetima.
"Samo na području Bijeljine imate 14 fakulteta sa ekonomskim smjerom, da li je to potrebno? Kakav je tu kvalitet, tu Bog sami zna. Ne postoji mjerilo kvaliteta", smatra Jovičić.
I na Poljoprivrednom fakultetu Odjeljenja u Bijeljini ostalo je 51 slobodno mjesto za upis, što je pola od predviđene kvote. Prof. dr Goran Perković kaže da su ipak zadovoljni, jer ističe da nije bitan kvantitet, već je bitno dobiti kvalitetnog agronoma.
"Ono što posebno moram istaći je da na Birou za zapošljavanje postoji minimalan broj nezaposlenih agronoma, većina ih se zaposli u struci, čak su pojedini dobili posao u Austriji i Njemačkoj", rekao je Perković.
I dok se bilježi pad upisa studenata na većini fakulteta u Republici Srpskoj, jedini pozitivan primjer su Medicinski i Eletrotehnički fakultet gdje je primjetno veće interesovanje, ne zbog povećanja posla u ovoj struci u Srpskoj, već prije svega što mladima te profesije otvaraju vrata za odlazak u inostranstvo.
BN televizija
"Svaki treći student koji dođe da se upiše pita kako je otići u Austriju, Njemačku da tamo studiraju, a to je siguran znak da nema perspektive ovdje. Mi smo sada pri dnu ljestvice u Evropi. U BiH samo 24 odsto srednjoškolaca upisuje fakultet", ističe Jovičić.
Iako je evidentno da je veliki broj ekonomista na Birou za zapošljavanje, prof. Jovičić ukazuje da su ekonomisti u odnosu na ostala zanimanja mnogo lakše dolazili do posla. Međutim, dodatni problem je i taj što nisu utvrđeni kriterijumi kvaliteta nastave na fakultetima.
"Samo na području Bijeljine imate 14 fakulteta sa ekonomskim smjerom, da li je to potrebno? Kakav je tu kvalitet, tu Bog sami zna. Ne postoji mjerilo kvaliteta", smatra Jovičić.
I na Poljoprivrednom fakultetu Odjeljenja u Bijeljini ostalo je 51 slobodno mjesto za upis, što je pola od predviđene kvote. Prof. dr Goran Perković kaže da su ipak zadovoljni, jer ističe da nije bitan kvantitet, već je bitno dobiti kvalitetnog agronoma.
"Ono što posebno moram istaći je da na Birou za zapošljavanje postoji minimalan broj nezaposlenih agronoma, većina ih se zaposli u struci, čak su pojedini dobili posao u Austriji i Njemačkoj", rekao je Perković.
I dok se bilježi pad upisa studenata na većini fakulteta u Republici Srpskoj, jedini pozitivan primjer su Medicinski i Eletrotehnički fakultet gdje je primjetno veće interesovanje, ne zbog povećanja posla u ovoj struci u Srpskoj, već prije svega što mladima te profesije otvaraju vrata za odlazak u inostranstvo.
BN televizija
Povezane vijesti
Francuzi pokušali da sruše tender za auto-put Rača-Bijeljina
Republika Srpska
0
Festival srpskih pjesama i igara u Istočnoj Ilidži
0
Kada stranački šef preuzme ulogu: Dodik zarobio institucije Republike Srpske
11
Razbijena kriminalna grupa: Droga sa Pala preko Sarajeva išla ka Zenici
2
Srđan Lakić: Laž je da napuštam Pokret Sigurna Srpska
3
Podrška Srpskoj ne znači poslušnost Miloradu Dodiku
12
Komentari (16)
mami
U svakoj carsiji falkutet po mogućnosti nesto tipa medzament ili turizam! Da se ne pogube u velikim gradovima loko patriote!
Ljuban
Ljudi, 80% fakulteta u Istocnom Sarajevu ne moze da ponudi znanje na nivou savremene nauke. Mozda mogu pravni fakultet i umjetnicka akademija. Ostali fakulteti nemaju potrebni nivo razvijenost privrede, poljoprivrede te zdravstvenog sektora. Svi ti fakulteti samo trose novac iz budzet a iz njih ne dobijamo kvalitetan kadar te ih treba sto prije ukinuti, a novac za plate tih kobajagi profesora i asistenata usmjeriti u proizvodnju.Surova istina, ali je tako.To vrijedi i za fakultete sa banjaluckog univerziteta koji su viska. Na vecini fakulteta nema naucnoistrazivackog rada.Profesori dobijaju reference tako sto se na bezvezne naucnoistrazivacke radove upisuju i dopisuju u krug kao koautori, po principu ti mene upisi ovdje, ja cu tebe ovdje.
С4
Генерално, ово је добар тренд. Нека швабо себи школује факултетлије, а не да му то ми овде обављамо бесплатно! Свакако би 90% њих одавде, након студија, побјегли тамо. А за дефицитарна занимања код нас и у свијету, лијепо бруцоша на старту увалити у кредит од једно 100 000 ЕУР, са грејс периодом од онолико година колико траје редовни студиј. Те паре орочити на тај период, па након студија нека бира. Ако остане овде радити, пролонгирати му отплату, па макар и до пензије, а онда је то већ вишеструко отплатио, па га ослободити дугова, а те паре му уплатити на име минулог рада, здравственог и социјалног осигурања. Ако након студија одлучи да одмахне репом, па на запад, е онда му одмах активирати отплату кредита, са папреном каматом, па нека ужива наредних 10 година по Аустрији и Њемачкој, радећи за отплату онога што је у њега уложено! Некада се могло ући у дебеле кредите на једном континенту, па побјећи на други и да те не ухвате. Данас је то мало другачије. Знам их неколико који су долазили из Њемачке и покушавали на банкоматима домаћих банака да подигну паре са празне банковне картице коју су донијели отуда, мислећи да смо овде баш толики мајмуни. Након неколико покушаја банкомат им прогута картицу, па се ћутке враћају тамо и одјављују те картице. Давно је овде прошла струја, само што то још многи не знају.
K-90
Svako selo ima univerzitet, kraj je blizu.
Dragan
Ma, važno je da se plaćaju profesori, naknade i ostalo. Znanje je danas nevažno.
Jovan
Djeca skontala da je to institucija samo na papiru. Tzv profesori koji se kobajagi bave osiguranjem kvaliteta na univerzitetu su to samo koristili da bi zaradili stotine hiljada maraka kroz medjunarodne projekte, a u stvari ih nije uopste briga za kvalitet. Smisao njihovog rada su bili Tempus projekti koji su bili stotinu puta placeniji od osnovnog radnog mjesta, a za samu nastavu u globalu i kakvo znanje djeca dobijaju nije ih briga.
Lidija
Izrazitno nekvalitetan univerzitet. Pogledajte rang listu svjetskih univeziteta i bice vam sve jasno. Znacajan dio krivice za to snosi proslo i sadasnje rukovodstvo univerziteta.
Tena
Koja logika studirati u drzavi koju ne priznajes. Dodikova politika ce isprazniti RS i sve perspektivno ce napustiti RS. Ostaje prazna i opljackana ljustura. Idemo na referendum da je dokrajcimo!
Petar
Stacemo sa tim silnim studentima ??? Pitam se dalice nam trebati fakultet za cuvanje ovaca??? Kako je pocelo i to moze da se desi
Don
Kako niko ne pita, kako otići u majčicu Rusiju studirati, svi bi samo u Austriju i Njemačku.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.