Остале празне клупе на факултетима
На свим факултетима Универзитета у Источном Сарајеву 22. августа је пријем докумената за други уписни рок и на већини смјерова остало је непопуњено више стотина мјеста. Професори оцјењују да се већина бруцоша радије опредјељује за студирање у иностранству, јер тамо виде већу могућност за запослење, што се и ове године негативно одразило на уписну политику у Републици Српској.
Република Српска
Генерално, никада лошији упис није био него ове године. То је карактеристика за све факултете Универзитета у Источном Сарајеву, оцјењује декан Факултета пословне економије у Бијељини проф. др Миладин Јовичић, гдје је од 140 планираних, за други уписни рок остало 70 слободних мјеста. Јовичић сматра да оим тога што је смањен број дјеце, није створена пословна клима у Републици Српској да млади имају визију да ће када заврше факултет наћи посао. Сад им је факултет дошао само као одгађање проблема запослења.
"Сваки трећи студент који дође да се упише пита како је отићи у Аустрију, Њемачку да тамо студирају, а то је сигуран знак да нема перспективе овдје. Ми смо сада при дну љествице у Европи. У БиХ само 24 одсто средњошколаца уписује факултет", истиче Јовичић.
Иако је евидентно да је велики број економиста на Бироу за запошљавање, проф. Јовичић указује да су економисти у односу на остала занимања много лакше долазили до посла. Међутим, додатни проблем је и тај што нису утврђени критеријуми квалитета наставе на факултетима.
"Само на подручју Бијељине имате 14 факултета са економским смјером, да ли је то потребно? Какав је ту квалитет, ту Бог сами зна. Не постоји мјерило квалитета", сматра Јовичић.
И на Пољопривредном факултету Одјељења у Бијељини остало је 51 слободно мјесто за упис, што је пола од предвиђене квоте. Проф. др Горан Перковић каже да су ипак задовољни, јер истиче да није битан квантитет, већ је битно добити квалитетног агронома.
"Оно што посебно морам истаћи је да на Бироу за запошљавање постоји минималан број незапослених агронома, већина их се запосли у струци, чак су поједини добили посао у Аустрији и Њемачкој", рекао је Перковић.
И док се биљежи пад уписа студената на већини факултета у Републици Српској, једини позитиван примјер су Медицински и Елетротехнички факултет гдје је примјетно веће интересовање, не због повећања посла у овој струци у Српској, већ прије свега што младима те професије отварају врата за одлазак у иностранство.
БН телевизија
"Сваки трећи студент који дође да се упише пита како је отићи у Аустрију, Њемачку да тамо студирају, а то је сигуран знак да нема перспективе овдје. Ми смо сада при дну љествице у Европи. У БиХ само 24 одсто средњошколаца уписује факултет", истиче Јовичић.
Иако је евидентно да је велики број економиста на Бироу за запошљавање, проф. Јовичић указује да су економисти у односу на остала занимања много лакше долазили до посла. Међутим, додатни проблем је и тај што нису утврђени критеријуми квалитета наставе на факултетима.
"Само на подручју Бијељине имате 14 факултета са економским смјером, да ли је то потребно? Какав је ту квалитет, ту Бог сами зна. Не постоји мјерило квалитета", сматра Јовичић.
И на Пољопривредном факултету Одјељења у Бијељини остало је 51 слободно мјесто за упис, што је пола од предвиђене квоте. Проф. др Горан Перковић каже да су ипак задовољни, јер истиче да није битан квантитет, већ је битно добити квалитетног агронома.
"Оно што посебно морам истаћи је да на Бироу за запошљавање постоји минималан број незапослених агронома, већина их се запосли у струци, чак су поједини добили посао у Аустрији и Њемачкој", рекао је Перковић.
И док се биљежи пад уписа студената на већини факултета у Републици Српској, једини позитиван примјер су Медицински и Елетротехнички факултет гдје је примјетно веће интересовање, не због повећања посла у овој струци у Српској, већ прије свега што младима те професије отварају врата за одлазак у иностранство.
БН телевизија
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (16)
мами
У свакој царсији фалкутет по могућности несто типа медзамент или туризам! Да се не погубе у великим градовима локо патриоте!
Љубан
Људи, 80% факултета у Истоцном Сарајеву не мозе да понуди знање на нивоу савремене науке. Мозда могу правни факултет и умјетницка академија. Остали факултети немају потребни ниво развијеност привреде, пољопривреде те здравственог сектора. Сви ти факултети само тросе новац из будзет а из њих не добијамо квалитетан кадар те их треба сто прије укинути, а новац за плате тих кобајаги професора и асистената усмјерити у производњу.Сурова истина, али је тако.То вриједи и за факултете са бањалуцког универзитета који су виска. На вецини факултета нема науцноистразивацког рада.Професори добијају референце тако сто се на безвезне науцноистразивацке радове уписују и дописују у круг као коаутори, по принципу ти мене уписи овдје, ја цу тебе овдје.
С4
Генерално, ово је добар тренд. Нека швабо себи школује факултетлије, а не да му то ми овде обављамо бесплатно! Свакако би 90% њих одавде, након студија, побјегли тамо. А за дефицитарна занимања код нас и у свијету, лијепо бруцоша на старту увалити у кредит од једно 100 000 ЕУР, са грејс периодом од онолико година колико траје редовни студиј. Те паре орочити на тај период, па након студија нека бира. Ако остане овде радити, пролонгирати му отплату, па макар и до пензије, а онда је то већ вишеструко отплатио, па га ослободити дугова, а те паре му уплатити на име минулог рада, здравственог и социјалног осигурања. Ако након студија одлучи да одмахне репом, па на запад, е онда му одмах активирати отплату кредита, са папреном каматом, па нека ужива наредних 10 година по Аустрији и Њемачкој, радећи за отплату онога што је у њега уложено! Некада се могло ући у дебеле кредите на једном континенту, па побјећи на други и да те не ухвате. Данас је то мало другачије. Знам их неколико који су долазили из Њемачке и покушавали на банкоматима домаћих банака да подигну паре са празне банковне картице коју су донијели отуда, мислећи да смо овде баш толики мајмуни. Након неколико покушаја банкомат им прогута картицу, па се ћутке враћају тамо и одјављују те картице. Давно је овде прошла струја, само што то још многи не знају.
К-90
Свако село има универзитет, крај је близу.
Драган
Ма, важно је да се плаћају професори, накнаде и остало. Знање је данас неважно.
Јован
Дјеца сконтала да је то институција само на папиру. Тзв професори који се кобајаги баве осигурањем квалитета на универзитету су то само користили да би зарадили стотине хиљада марака кроз медјународне пројекте, а у ствари их није уопсте брига за квалитет. Смисао њиховог рада су били Темпус пројекти који су били стотину пута плаценији од основног радног мјеста, а за саму наставу у глобалу и какво знање дјеца добијају није их брига.
Лидија
Изразитно неквалитетан универзитет. Погледајте ранг листу свјетских унивезитета и бице вам све јасно. Знацајан дио кривице за то сноси просло и садасње руководство универзитета.
Тена
Која логика студирати у дрзави коју не признајес. Додикова политика це испразнити РС и све перспективно це напустити РС. Остаје празна и опљацкана љустура. Идемо на референдум да је докрајцимо!
Петар
Стацемо са тим силним студентима ??? Питам се далице нам требати факултет за цување оваца??? Како је поцело и то мозе да се деси
Дон
Како нико не пита, како отићи у мајчицу Русију студирати, сви би само у Аустрију и Њемачку.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.