Zašto pomjeramo sat i ko je to smislio?
Poslednjeg vikenda u oktobru mesecu pomeramo časovnike unazad, ili to umesto nas urade kompjuterski procesori, te se tako vraćamo na zimsko, prirodno računanje vremena. To je zato što svakog poslednjeg vikenda u martu pomeramo sat u suprotnom smeru i koristimo takozvano letnje ukazno vreme. To je pitanje koje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja.
Svijet
Međutim, zašto se uopšte koristi ukazno vreme? Ideja o uvođenju ukaznog vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat. Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko 7 sati, sredinom leta se tako „gubi“ skoro dva sata dnevnog svetla.
Ideju da se to vreme nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi je smislio Džordž Vernon Hadson (1867–1946), entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga, nezavisno od Hadsona, deset godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet (1856–1915).
Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, Vilet je u leto 1905. godine primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još uvek spava. Znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine i da u letnjim mesecima obdanica počinje ranije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog britanskog letnjeg vremena.
Neumorno lobirajući sve do Prvog svetskog rata, Vilet je pridobio neke liberalne poslanike u engleskom parlamentu, a za njegovu ideju se zagrejao i budući engleski premijer Vinston Čerčil. Međutim, nastradavši u epidemiji gripa, Vilet nije dočekao da ukazno vreme bude ozakonjeno.
Međutim, njegov predlog je prihvatila Nemačka i 1916. prva zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske nacije i SAD.
Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme (daylight saving time). Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. No, u većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno zalazi kasnije, dnevna svetlost duže „zadrži“.
Zbog pomeranja sata popodneva imaju više dnevnog svetla nego prepodneva, ljudi svoje aktivnosti obavljaju po danu pun sat duže, zbog čega su uglavnom i srećniji. Ali to nije jedini razlog. Neke analize u SAD pokazuju da se pomeranjem časovnika štedi između 500 miliona i milijardu dolara godišnje.
Uz više dnevnog svetla, trgovački lanci i ugostitelji ostvaruju bolji promet, dok istovremeno raste broj sportskih aktivnosti i turističke organizacije beleže dodatan prihod.
Zanimljivo je i da se broj saobraćajnih nesreća smanjuje za oko jedan odsto. Neka lokalna istraživanja pokazuju da je taj procenat i veći, što se objašnjava dužim periodom bolje vidljivosti.
Uz to, manje energije se troši na osvetljenje i grejanje, čime se tokom dužeg perioda, a prema istraživanju američkog ministarstva energije (DOE), postižu energetske uštede između 0,5 i 1 odsto.
Kako se takav efekat ne bi izgubio zimi, kad sunce ponovo počne ranije da zalazi, svuda je do sada bilo ustaljeno i da se potom, u zimskim mesecima, sve vrati na prirodno, zimsko računanje vremena.
Izvor: ELEMENTARIUM/24sata.rs
Ideju da se to vreme nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi je smislio Džordž Vernon Hadson (1867–1946), entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga, nezavisno od Hadsona, deset godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet (1856–1915).
Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, Vilet je u leto 1905. godine primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još uvek spava. Znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine i da u letnjim mesecima obdanica počinje ranije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog britanskog letnjeg vremena.
Neumorno lobirajući sve do Prvog svetskog rata, Vilet je pridobio neke liberalne poslanike u engleskom parlamentu, a za njegovu ideju se zagrejao i budući engleski premijer Vinston Čerčil. Međutim, nastradavši u epidemiji gripa, Vilet nije dočekao da ukazno vreme bude ozakonjeno.
Međutim, njegov predlog je prihvatila Nemačka i 1916. prva zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske nacije i SAD.
Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme (daylight saving time). Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. No, u većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno zalazi kasnije, dnevna svetlost duže „zadrži“.
Zbog pomeranja sata popodneva imaju više dnevnog svetla nego prepodneva, ljudi svoje aktivnosti obavljaju po danu pun sat duže, zbog čega su uglavnom i srećniji. Ali to nije jedini razlog. Neke analize u SAD pokazuju da se pomeranjem časovnika štedi između 500 miliona i milijardu dolara godišnje.
Uz više dnevnog svetla, trgovački lanci i ugostitelji ostvaruju bolji promet, dok istovremeno raste broj sportskih aktivnosti i turističke organizacije beleže dodatan prihod.
Zanimljivo je i da se broj saobraćajnih nesreća smanjuje za oko jedan odsto. Neka lokalna istraživanja pokazuju da je taj procenat i veći, što se objašnjava dužim periodom bolje vidljivosti.
Uz to, manje energije se troši na osvetljenje i grejanje, čime se tokom dužeg perioda, a prema istraživanju američkog ministarstva energije (DOE), postižu energetske uštede između 0,5 i 1 odsto.
Kako se takav efekat ne bi izgubio zimi, kad sunce ponovo počne ranije da zalazi, svuda je do sada bilo ustaljeno i da se potom, u zimskim mesecima, sve vrati na prirodno, zimsko računanje vremena.
Izvor: ELEMENTARIUM/24sata.rs
Povezane vijesti
Komentari (14)
Akabiba
Netreba ga dirat odma referendum za zimsko računanje za cijelu godina koga briga da li se do 20.00 ili 22.00 sata vidi glupost neviđena
Патриот
То је измислио непријатељ Божји и непријатељ људски, како би изазивао здравствене пробелме код људи и животиња, јер ремети цео биоритам организма. А користио је своје верне слуге да то спроведе у дело, и дан данас спречава оне паметне да укину то безумље које ничему не користи него само наноси здравствену, али и финансијску штету. Прошле године је ЕУ вршила испитивања и установила да од тога нема скоро никакве користи, осим како су заговорници промена рекли неке минималне уштеде енергије у неким јужним земљама. Нема ту никакве уштеде, докле фирме раде светла горе а и грејање мора да ради (тамо где га има), па почели са радом у поноћ или у подне дође му на исто. А колико новаца се потроши на подешавања јавних часовника, јер нису сви модерни да се сами подешавају аутоматски. Немци су за подешавање (мењање целог бројчаника са специјалном дизалицом) једног историјски важног сунчаног сата трошили два пут годишње по 250.000 марака, од тада више не помињу те трошкове, ћуте јер то очито некоме не одговара. Није то једина глупост коју Европа чини, има их још и охохо.
simbioza
hehe....vjerovatno Dodik..
MIHAILO Mikic
Sve su to djavolski lazi i prevare sa kojim satana zeli da ljude prevari da oni zive u laznom vremenu. Danas je sve lazno i prividno od trenutne lazne ljubavi koju vidimo do vestacke lazne hrane koji jedemo. Svi gore imenovani problemi sa kojima se pravda ubodjenje laznog ljetnog vremena mogu se resiti i bez pomjeranja kazaljke na SATU unapred, tako sto bi se picinjalo raditi na primjer sat vremena ranije u sest sati ujutro umjesto u sedam. Vreme je stvoreno od Boga razdvajanjem tame od svjetlisti i bi tako po Bibliji "Dan prvi!" Djavo koji zavidi BOZIJEM STVARANJU i koji sam nije u stanju nista da stvori ali jeste u mogucnosti da rod ljudski navede svojim lazima na zloupotrebu njegove od Boga dobijene slobode i tako covjeka da pobuni protiv Boga, zeli da vidi covjeka nesretna i daleko od Zakona Zivota. Mi neznamo kakva sve koristi imamo u zivotu svom od zivota u stvarnim vremenu ali znami da ljetno lazno vreme na ljude lose utice, da covjek postaje ljeti nerovozniji i spremniji na svadje i fizicke obracune. ZATO svaki Pravoslavni hriscanin treba da zna da po ucenju CRKVE HRISTOVE racunanju novog dana pocinje uvece sa zalaskom sunca i Vecernjom Sluzbom Bozijom a racunanje novog dana od ponoci je NASILNO uvela za inat BOGU po ljudskom shvacanju zivota rimokatolicka vjerska zajednica !
cups
Treba napraviti sat koji ce drugacije da radi. Sat koji ce da se pomjera svaki dan automatski u sekundama ili minutama prema izlascima sunca toga dana. Naravno konstante bi bile po vremenskim zonama. To bi dosta spasilo ljudski bioritam.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.