Зашто помјерамо сат и ко је то смислио?
Последњег викенда у октобру месецу померамо часовнике уназад, или то уместо нас ураде компјутерски процесори, те се тако враћамо на зимско, природно рачунање времена. То је зато што сваког последњег викенда у марту померамо сат у супротном смеру и користимо такозвано летње указно време. То је питање које је регулисано законом у већини европских земаља.
Свијет
Међутим, зашто се уопште користи указно време? Идеја о увођењу указног времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око 8 сати, а залази око 16, док у јулу, кад је дан знатно дужи, излази пре 5, а залази после 21 сат. Будући да људи своје дневне активности започињу у исто време током целе године, обично око 7 сати, средином лета се тако „губи“ скоро два сата дневног светла.
Идеју да се то време надокнади простим померањем сата први је смислио Џорџ Вернон Хадсон (1867–1946), ентомолог са Новог Зеланда, који је 1895. у раду пред Краљевским друштвом у Велингтону предложио летње померање времена за два сата. Међутим, идеја би вероватно остала заборављена да се истог предлога, независно од Хадсона, десет година касније није досетио британски предузимач и градитељ Вилијам Вилет (1856–1915).
Током једног ранојутарњег јахања по околини Лондона, Вилет је у лето 1905. године приметио како је сунце одавно изашло, а велики број људи још увек спава. Знајући да се време сунчевог изласка мења током године и да у летњим месецима обданица почиње раније, Вилет је покренуо велику кампању за увођење такозваног британског летњег времена.
Неуморно лобирајући све до Првог светског рата, Вилет је придобио неке либералне посланике у енглеском парламенту, а за његову идеју се загрејао и будући енглески премијер Винстон Черчил. Међутим, настрадавши у епидемији грипа, Вилет није дочекао да указно време буде озакоњено.
Међутим, његов предлог је прихватила Немачка и 1916. прва законски увела летње рачунање времена, подстакнута ратном потребом за уштедом угља. Британци су их следили 1921, а потом и готово све европске нације и САД.
Данас на свету чак 110 од 192 државе користи летње указно време (даyлигхт савинг тиме). Оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где ова мера никад није стекла ширу популарност. Но, у већем делу развијеног света овај договор се сматра згодним начином да се у летњим месецима, кад сунце природно залази касније, дневна светлост дуже „задржи“.
Због померања сата поподнева имају више дневног светла него преподнева, људи своје активности обављају по дану пун сат дуже, због чега су углавном и срећнији. Али то није једини разлог. Неке анализе у САД показују да се померањем часовника штеди између 500 милиона и милијарду долара годишње.
Уз више дневног светла, трговачки ланци и угоститељи остварују бољи промет, док истовремено расте број спортских активности и туристичке организације бележе додатан приход.
Занимљиво је и да се број саобраћајних несрећа смањује за око један одсто. Нека локална истраживања показују да је тај проценат и већи, што се објашњава дужим периодом боље видљивости.
Уз то, мање енергије се троши на осветљење и грејање, чиме се током дужег периода, а према истраживању америчког министарства енергије (ДОЕ), постижу енергетске уштеде између 0,5 и 1 одсто.
Како се такав ефекат не би изгубио зими, кад сунце поново почне раније да залази, свуда је до сада било устаљено и да се потом, у зимским месецима, све врати на природно, зимско рачунање времена.
Извор: ЕЛЕМЕНТАРИУМ/24сата.рс
Идеју да се то време надокнади простим померањем сата први је смислио Џорџ Вернон Хадсон (1867–1946), ентомолог са Новог Зеланда, који је 1895. у раду пред Краљевским друштвом у Велингтону предложио летње померање времена за два сата. Међутим, идеја би вероватно остала заборављена да се истог предлога, независно од Хадсона, десет година касније није досетио британски предузимач и градитељ Вилијам Вилет (1856–1915).
Током једног ранојутарњег јахања по околини Лондона, Вилет је у лето 1905. године приметио како је сунце одавно изашло, а велики број људи још увек спава. Знајући да се време сунчевог изласка мења током године и да у летњим месецима обданица почиње раније, Вилет је покренуо велику кампању за увођење такозваног британског летњег времена.
Неуморно лобирајући све до Првог светског рата, Вилет је придобио неке либералне посланике у енглеском парламенту, а за његову идеју се загрејао и будући енглески премијер Винстон Черчил. Међутим, настрадавши у епидемији грипа, Вилет није дочекао да указно време буде озакоњено.
Међутим, његов предлог је прихватила Немачка и 1916. прва законски увела летње рачунање времена, подстакнута ратном потребом за уштедом угља. Британци су их следили 1921, а потом и готово све европске нације и САД.
Данас на свету чак 110 од 192 државе користи летње указно време (даyлигхт савинг тиме). Оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где ова мера никад није стекла ширу популарност. Но, у већем делу развијеног света овај договор се сматра згодним начином да се у летњим месецима, кад сунце природно залази касније, дневна светлост дуже „задржи“.
Због померања сата поподнева имају више дневног светла него преподнева, људи своје активности обављају по дану пун сат дуже, због чега су углавном и срећнији. Али то није једини разлог. Неке анализе у САД показују да се померањем часовника штеди између 500 милиона и милијарду долара годишње.
Уз више дневног светла, трговачки ланци и угоститељи остварују бољи промет, док истовремено расте број спортских активности и туристичке организације бележе додатан приход.
Занимљиво је и да се број саобраћајних несрећа смањује за око један одсто. Нека локална истраживања показују да је тај проценат и већи, што се објашњава дужим периодом боље видљивости.
Уз то, мање енергије се троши на осветљење и грејање, чиме се током дужег периода, а према истраживању америчког министарства енергије (ДОЕ), постижу енергетске уштеде између 0,5 и 1 одсто.
Како се такав ефекат не би изгубио зими, кад сунце поново почне раније да залази, свуда је до сада било устаљено и да се потом, у зимским месецима, све врати на природно, зимско рачунање времена.
Извор: ЕЛЕМЕНТАРИУМ/24сата.рс
Повезане вијести
Коментари (14)
Акабиба
Нетреба га дират одма референдум за зимско рачунање за цијелу година кога брига да ли се до 20.00 или 22.00 сата види глупост невиђена
Патриот
То је измислио непријатељ Божји и непријатељ људски, како би изазивао здравствене пробелме код људи и животиња, јер ремети цео биоритам организма. А користио је своје верне слуге да то спроведе у дело, и дан данас спречава оне паметне да укину то безумље које ничему не користи него само наноси здравствену, али и финансијску штету. Прошле године је ЕУ вршила испитивања и установила да од тога нема скоро никакве користи, осим како су заговорници промена рекли неке минималне уштеде енергије у неким јужним земљама. Нема ту никакве уштеде, докле фирме раде светла горе а и грејање мора да ради (тамо где га има), па почели са радом у поноћ или у подне дође му на исто. А колико новаца се потроши на подешавања јавних часовника, јер нису сви модерни да се сами подешавају аутоматски. Немци су за подешавање (мењање целог бројчаника са специјалном дизалицом) једног историјски важног сунчаног сата трошили два пут годишње по 250.000 марака, од тада више не помињу те трошкове, ћуте јер то очито некоме не одговара. Није то једина глупост коју Европа чини, има их још и охохо.
симбиоза
хехе....вјероватно Додик..
МИХАИЛО Микиц
Све су то дјаволски лази и преваре са којим сатана зели да људе превари да они зиве у лазном времену. Данас је све лазно и привидно од тренутне лазне љубави коју видимо до вестацке лазне хране који једемо. Сви горе именовани проблеми са којима се правда убодјење лазног љетног времена могу се ресити и без помјерања казаљке на САТУ унапред, тако сто би се пицињало радити на примјер сат времена раније у сест сати ујутро умјесто у седам. Време је створено од Бога раздвајањем таме од свјетлисти и би тако по Библији "Дан први!" Дјаво који завиди БОЗИЈЕМ СТВАРАЊУ и који сам није у стању ниста да створи али јесте у могуцности да род људски наведе својим лазима на злоупотребу његове од Бога добијене слободе и тако цовјека да побуни против Бога, зели да види цовјека несретна и далеко од Закона Зивота. Ми незнамо каква све користи имамо у зивоту свом од зивота у стварним времену али знами да љетно лазно време на људе лосе утице, да цовјек постаје љети неровознији и спремнији на свадје и физицке обрацуне. ЗАТО сваки Православни хрисцанин треба да зна да по уцењу ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ рацунању новог дана поциње увеце са заласком сунца и Вецерњом Слузбом Бозијом а рацунање новог дана од поноци је НАСИЛНО увела за инат БОГУ по људском схвацању зивота римокатолицка вјерска заједница !
цупс
Треба направити сат који це другације да ради. Сат који це да се помјера сваки дан аутоматски у секундама или минутама према изласцима сунца тога дана. Наравно константе би биле по временским зонама. То би доста спасило људски биоритам.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.