Srpska Nova: Zašto se slavi 13. januara?

Iako se može nazvati i pravoslavnom, jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci, srpska Nova godina je nešto drugo, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet.

Ona nije počela da se slavi javno i prkosno 1919. godine, kada je Kraljevina SHS za vancrkvene svrhe usvojila novi gregorijanski kalendar. Srbi su postali smunjičavi tek 1923, kada je iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja navodno štete privredi i trgovini.

Zebnju Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili jaki centri franjevaca, a čašu je prelio zahtev novokomponovanih srpskih bogataša, ratnih profitera, koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da i Božić i Uskrs padaju uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika.



Taj pritisak je Srbe toliko iritirao da su starokalendarsku Novu godinu od 1923. počeli da praznuju kao “opozicionu” javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik. Proslavu nove pravoslavne organizovala je prva beogradska “Kasina”, a sledećih godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi ratnika-invalida…

"S Novom godinom probudio se kod nas društveni život. Veselja započinju, prijatelji se sastaju u privatnim društvima, vesele se i u prijatnoj zabavi provode. Kud god da se okreneš, od svuda ti svirka uši zaglune", preneo je novogodišnju atmosferu 1. januara 1847. reporter “Srbskih novina”.



Državna propaganda, da ljudi treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni, potiskivala je pravoslavnu Novu godinu. U komunizmu je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno, pa su i oni rođeni 13. januara bili sumnjivi ako slave rođendan.

Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata, ali, ipak, Srbi su nastavili da je slave krišom i iz inata.

Izvor: Novosti.rs