Српска Нова: Зашто се слави 13. јануара?

Иако се може назвати и православном, јер је славе Руси, Грузини монаси на Светој Гори, па чак и православни Јапанци, српска Нова година је нешто друго, јер је настала као знак отпора покушајима да се затре српски идентитет.

Она није почела да се слави јавно и пркосно 1919. године, када је Краљевина СХС за ванцрквене сврхе усвојила нови грегоријански календар. Срби су постали смуњичави тек 1923, када је из Загреба поручено да православна славља наводно штете привреди и трговини.

Зебњу Срба су појачали исти захтеви из хрватских градова где су били јаки центри фрањеваца, а чашу је прелио захтев новокомпонованих српских богаташа, ратних профитера, који су тражили да се календар додатно подеси да и Божић и Ускрс падају увек у дане викенда, да не би имали губитке због празника.



Тај притисак је Србе толико иритирао да су старокалендарску Нову годину од 1923. почели да празнују као “опозициону” јавно и пркосно, у ресторанима и на улицама, иако није била државни празник. Прославу нове православне организовала је прва београдска “Касина”, а следећих година су се придружиле све престоничке кафане, биоскопи, домови ратника-инвалида…

"С Новом годином пробудио се код нас друштвени живот. Весеља започињу, пријатељи се састају у приватним друштвима, веселе се и у пријатној забави проводе. Куд год да се окренеш, од свуда ти свирка уши заглуне", пренео је новогодишњу атмосферу 1. јануара 1847. репортер “Србских новина”.



Државна пропаганда, да људи треба да буду мање Срби, а више Југословени, потискивала је православну Нову годину. У комунизму је славље српске Нове године било забрањено, па су и они рођени 13. јануара били сумњиви ако славе рођендан.

Постојала је стриктна наредба да 13. јануара кафане морају да се затворе најкасније до 22 сата, али, ипак, Срби су наставили да је славе кришом и из ината.

Извор: Новости.рс