"Kako je nastao pokret nesvrstanih"

Preturajući jednog dana po ostavi, poznati režiser Stanko Crnobrnja pronašao je požutelu beležnicu, koja će mu, ispostaviće se, promeniti život. Beležnica je pripadala njegovom ocu Bogdanu, revolucionaru i diplomati, jednom od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, a u sebi je krila podatke i detalje vezane za jedan od najburnijih perioda istorije bivše Jugoslavije. Suočen sa otkrićem, Crnobrnja je stavio svoju profesiju “na čekanje” i u narednih nekoliko meseci pretvorio se u istoričara istraživača. Rezultat je knjiga “Kako je nastao Pokret nesvrstanih”, koja otkriva neke nove, uzbudljive detalje vezane za ljude i događaje koji su obeležili vreme kada je Jugoslavija bila važan igrač u svetskoj politici, a Beograd prestonica organizacije koja je okupljala više od sto država.

– Očeva beležnica datira iz 1961, vremena kada je bio generalni sekretar predsednika SFRJ direktno zadužen za organizaciju prvog samita Pokreta nesvrstanih. To me je pokrenulo da tragam dalje, da bih zatim u mojoj porodičnoj foto-arhivi i onoj Muzeja istorije Jugoslavije našao 250.000 fotografija iz tog perioda, pravi zlatni rudnik, nedovoljno istražen. Za svaku očevu rečenicu našao sam i fotku koja je dokumentuje, te sam naposletku sastavio ilustrovani dnevnik sa više od 200 ekskluzivnih snimaka, među kojima je, recimo, i onaj koji otkriva da je bivši Maršal bio pionir selfi-fotografije.

Kažete da knjiga baca novo svetlo na dramatične detalje vezane za prvi samit Nesvrstanih. Šta je bilo tako dramatično?
– Mnogo toga, pre svega okolnosti u kojima se sve dešavalo. Svet je bio na ivici atomskog rata, Kubanska kriza u jeku, a Tito se drznuo da usred tog ludila formira organizaciju koja je direktno gurala prst u oko NATO-u i Varšavskom paktu, SAD i SSSR, koji su se svojski trudili da ga onemoguće. Ova knjiga otkriva detalje te borbe iza kulisa, ali i prikazuje Josipa Broza u jednom novom izdanju. Kao ozbiljnog svetskog lidera, veštog i upornog lobistu, vrhunskog majstora marketinga i manipulacije, menadžera par ekselans, što mislim da će biti zanimljivo istoričarima.

Kako se Broz odupreo svetskim silama?

– O tome ko je i kakav je bio najbolje govori “put mira” na koji je Tito krenuo brodom “Galeb” početkom 1961. godine, praćen sa tri razarača jugoslovenske ratne mornarice, plus teretni brod prepun namirnica za put, sa tri luksuzna automobila u potpalublju, “rols-rojsom”, “kadilakom” i blindiranim “pakardom”. Na “put mira” on je poveo 1.500 ljudi pod punim naoružanjem!

Krenuli su iz Jadrana, prošli kroz Sredozemlje, izašli u Atlantski okean i onda oplovili Afriku, sve do Gane. Usput su stajali u zemljama koje su im bile interesantne, lobirali za Nesvrstane. Pa ako mu se lokalni vladar dopadne, poput predsednika Liberije Tubmana, Tito mu pokloni “rols-rojs”, a zauzvrat dobije šimpanzu i nilskog konja.

Taj put otkriva suštinu Titovog imperijalnog načina života i shvatanja politike, koji mnogi iz njegovog okruženja nisu razumeli ni prihvatili. Na tom brodu bio je i Dobrica Ćosić, koji je hteo da se ubije kada je shvatio u kakvom luksuzu živi vrhovni komandant. Svi njegovi ideali pali su u vodu, stajao je tako na krmi i razmišljao o tome da skoči u talase. Bio je u čudu kada je shvatio da tek skrojena toaleta za Jovanku stiže avionom iz Beograda usred crne Afrike, via Cirih, sve zato da bi prva dama izgledala kao filmska zvezda na prijemima.

On je to doživljavao kao buržoasko razmetanje, a nije ukapirao veličinu igre koju je Tito tada igrao. Po povratku sa puta postao je disident, razočaran, smatrajući da je Tito izneverio revoluciju. A upravo taj Brozov politički marketing, u uniformi, sa brodovima i limuzinama, ubedio je Afrikance da se masovno priključe Pokretu. A kako i ne bi, kad je izgledao kao vanzemaljac koji se upravo spustio na zemlju.

Kasnija pojava Idija Amina i svih tih uniformisanih afričkih diktatora imala je svoju inspiraciju u Maršalu. Svi su bili fascinirani njegovom pojavom. A njemu nije bilo teško da mesec i po dana provede na moru da bi ostvario svoj cilj.

Ima tu u beleškama i sjajan opis generala Božovića, njegovog ordonansa, o dolasku delegacije u Aleksandrijsku luku, koji je podsećao na holivudski istorijski spektakl. Gruvaju plotuni, lete mlazni avioni, a masa kliče: “Tito, Tito!” Interesantno je da su na tom putu Lazar Koliševski i Veljko Mićunović praktično razbili najuži krug Titovih saradnika: Lea Matesa, Zdenka Štambuka, Isidora Papu, Dobricu Ćosića.

Sve se to dešava u kabinama broda, na putu dugom 18.000 kilometara. Putovanje se završava tako što Tito juri Koliševskog po “Galebu” da mu uruči orden, a Koliševski je uvređen jer sestra Jovanke Broz u svakom protokolu ima mesto ispred njega!

(Ekspres)