"Како је настао покрет несврстаних"

Претурајући једног дана по остави, познати режисер Станко Црнобрња пронашао је пожутелу бележницу, која ће му, испоставиће се, променити живот. Бележница је припадала његовом оцу Богдану, револуционару и дипломати, једном од најближих сарадника Јосипа Броза Тита, а у себи је крила податке и детаље везане за један од најбурнијих периода историје бивше Југославије. Суочен са открићем, Црнобрња је ставио своју професију “на чекање” и у наредних неколико месеци претворио се у историчара истраживача. Резултат је књига “Како је настао Покрет несврстаних”, која открива неке нове, узбудљиве детаље везане за људе и догађаје који су обележили време када је Југославија била важан играч у светској политици, а Београд престоница организације која је окупљала више од сто држава.

– Очева бележница датира из 1961, времена када је био генерални секретар председника СФРЈ директно задужен за организацију првог самита Покрета несврстаних. То ме је покренуло да трагам даље, да бих затим у мојој породичној фото-архиви и оној Музеја историје Југославије нашао 250.000 фотографија из тог периода, прави златни рудник, недовољно истражен. За сваку очеву реченицу нашао сам и фотку која је документује, те сам напослетку саставио илустровани дневник са више од 200 ексклузивних снимака, међу којима је, рецимо, и онај који открива да је бивши Маршал био пионир селфи-фотографије.

Кажете да књига баца ново светло на драматичне детаље везане за први самит Несврстаних. Шта је било тако драматично?
– Много тога, пре свега околности у којима се све дешавало. Свет је био на ивици атомског рата, Кубанска криза у јеку, а Тито се дрзнуо да усред тог лудила формира организацију која је директно гурала прст у око НАТО-у и Варшавском пакту, САД и СССР, који су се својски трудили да га онемогуће. Ова књига открива детаље те борбе иза кулиса, али и приказује Јосипа Броза у једном новом издању. Као озбиљног светског лидера, вештог и упорног лобисту, врхунског мајстора маркетинга и манипулације, менаџера пар екселанс, што мислим да ће бити занимљиво историчарима.

Како се Броз одупрео светским силама?

– О томе ко је и какав је био најбоље говори “пут мира” на који је Тито кренуо бродом “Галеб” почетком 1961. године, праћен са три разарача југословенске ратне морнарице, плус теретни брод препун намирница за пут, са три луксузна аутомобила у потпалубљу, “ролс-ројсом”, “кадилаком” и блиндираним “пакардом”. На “пут мира” он је повео 1.500 људи под пуним наоружањем!

Кренули су из Јадрана, прошли кроз Средоземље, изашли у Атлантски океан и онда опловили Африку, све до Гане. Успут су стајали у земљама које су им биле интересантне, лобирали за Несврстане. Па ако му се локални владар допадне, попут председника Либерије Тубмана, Тито му поклони “ролс-ројс”, а заузврат добије шимпанзу и нилског коња.

Тај пут открива суштину Титовог империјалног начина живота и схватања политике, који многи из његовог окружења нису разумели ни прихватили. На том броду био је и Добрица Ћосић, који је хтео да се убије када је схватио у каквом луксузу живи врховни командант. Сви његови идеали пали су у воду, стајао је тако на крми и размишљао о томе да скочи у таласе. Био је у чуду када је схватио да тек скројена тоалета за Јованку стиже авионом из Београда усред црне Африке, виа Цирих, све зато да би прва дама изгледала као филмска звезда на пријемима.

Он је то доживљавао као буржоаско разметање, а није укапирао величину игре коју је Тито тада играо. По повратку са пута постао је дисидент, разочаран, сматрајући да је Тито изневерио револуцију. А управо тај Брозов политички маркетинг, у униформи, са бродовима и лимузинама, убедио је Африканце да се масовно прикључе Покрету. А како и не би, кад је изгледао као ванземаљац који се управо спустио на земљу.

Каснија појава Идија Амина и свих тих униформисаних афричких диктатора имала је своју инспирацију у Маршалу. Сви су били фасцинирани његовом појавом. А њему није било тешко да месец и по дана проведе на мору да би остварио свој циљ.

Има ту у белешкама и сјајан опис генерала Божовића, његовог ордонанса, о доласку делегације у Александријску луку, који је подсећао на холивудски историјски спектакл. Грувају плотуни, лете млазни авиони, а маса кличе: “Тито, Тито!” Интересантно је да су на том путу Лазар Колишевски и Вељко Мићуновић практично разбили најужи круг Титових сарадника: Леа Матеса, Зденка Штамбука, Исидора Папу, Добрицу Ћосића.

Све се то дешава у кабинама брода, на путу дугом 18.000 километара. Путовање се завршава тако што Тито јури Колишевског по “Галебу” да му уручи орден, а Колишевски је увређен јер сестра Јованке Броз у сваком протоколу има место испред њега!

(Експрес)