Studentski dom kao u horor filmovima

Dok su bivši studenti već osnovali porodice i prisećaju se muka iz studentskog života, njihovi naslednici se, i nakon 10 godina, kupaju vodom zagrejanom u šerpi, jer tople već mesecima nema.

Problem je u prvom i drugom paviljonu u kojem je stolarija stara, grejanje slabo, zidovi puni vlage, a zbog loših instalacija, iz pukotina na zidu izlaze žohari. Sve ih ovo, kažu studenti, podseća na scenu iz horor filma, a ne na mesto u kojem treba da žive, uče i nižu uspehe.



Ovom problemu odlučili su stati na kraj potpisivanjem peticije kojom traže bolje uslove za smeštaj. Od oko 1.000 studenta, koliko ih živi u ova dva paviljona, potpis su dali gotovo svi.

- Dva meseca nemamo toplu vodu, a tako je godinama. Pisali smo peticije i ranije, ali ništa. Ne znam šta nam se dešava, da li je to zbog duga „Toplani“ ili nečega drugog, ali ujutru oko 10 ima tople vode i posle ni kapi, a nekada se dešava da prvi sprat nema toplu vodu, a treći ima - kaže predsednik Skupštine studenata ovog centra, Ljubiša Karlica.

Peticiju će, kaže, dobiti Ministarstvo prosvete i kulture RS, Univerzitet, gradonačelnik Igor Radojičić i direktor doma Zoran Babić.



- Očekujemo da će nadležni imati razumevanje, jer ovako više ne može. Grejemo vodu u kuvalima i šerpicama, pa sipamo u lavore i tako se kupamo. A na sve to, nije svejedno ni kupati se, jer je u sobama ovih dana bilo minus četiri stepena - kaže Karlica, koji se nada skorom sastanku sa ministrom Danom Maleševićem.

Na sve to, studentima je od novembra prošle godine duplo poskupela i stanarina, pa su umesto tadašnjih deset, sobe u ovim paviljonima morali plaćati 20 KM mesečno.

Tada im je obećana i rekonstrukcija, ali ništa od toga nije bilo. Zgrade stare skoro 40 godina, poslednji put rekonstruisane su pre 15 godina, ali gorući problemi i dalje su ostali.

Koliko se o mladim naraštajima i budućnosti zemlje vodi računa dokazuju i bivši studenti, koji kažu da je isto bilo i pre deset godina.



- Kupali smo se tako što smo grejač iz bojlera stavljali u kantu vode da proključa. Tako je grejač kružio po domu, a kuvalo nam je bilo sastavni deo života i opreme za kupanje. Sad vidim da se ništa nije promenilo, čak je još i gore – priča Slađana Bogdanović, koja je u prvom paviljonu živela pre deset godina.

Svih problema svestan je i direktor Studentskog centra, Zoran Babić, koji kaže da su za kašnjenje rekonstrukcije krive pravne procedure, ali da centar ne može finansirati obnovu bez pomoći nadležnih, jer su u pitanju milionski iznosi.

- Novca za sistemsko rešavanje problema nema, ali krenuli smo u parcijalno rešavanje. Prvi su na redu stolarija i bojleri, a već polovinom meseca krećemo sa radovima – objašnjava Babić.

Hodnici iz horora

Oronuli zidovi, cevi na sve strane i ćoškovi od vlage, slika su hodnika u prvom paviljonu.



- Znala sam da su uslovi loši, ali ovakav horor nisam očekivala. Učim u bundi, kupam se ledenom vodom, jedva sam čekala da dođem u Banjaluku, a sada svaki vikend trčim kući.

Tužno je kad došeš u veći grad da učiš, a onda živiš „u podrumu“ a na sve strane vire ružne cevi i vlaga - priča studentkinja prava iz Doboja, kojoj je ovo prva godina u domu.

Izvor: Blic
Foto: RAS Srbija