Студентски дом као у хорор филмовима

Док су бивши студенти већ основали породице и присећају се мука из студентског живота, њихови наследници се, и након 10 година, купају водом загрејаном у шерпи, јер топле већ месецима нема.

Проблем је у првом и другом павиљону у којем је столарија стара, грејање слабо, зидови пуни влаге, а због лоших инсталација, из пукотина на зиду излазе жохари. Све их ово, кажу студенти, подсећа на сцену из хорор филма, а не на место у којем треба да живе, уче и нижу успехе.



Овом проблему одлучили су стати на крај потписивањем петиције којом траже боље услове за смештај. Од око 1.000 студента, колико их живи у ова два павиљона, потпис су дали готово сви.

- Два месеца немамо топлу воду, а тако је годинама. Писали смо петиције и раније, али ништа. Не знам шта нам се дешава, да ли је то због дуга „Топлани“ или нечега другог, али ујутру око 10 има топле воде и после ни капи, а некада се дешава да први спрат нема топлу воду, а трећи има - каже председник Скупштине студената овог центра, Љубиша Карлица.

Петицију ће, каже, добити Министарство просвете и културе РС, Универзитет, градоначелник Игор Радојичић и директор дома Зоран Бабић.



- Очекујемо да ће надлежни имати разумевање, јер овако више не може. Грејемо воду у кувалима и шерпицама, па сипамо у лаворе и тако се купамо. А на све то, није свеједно ни купати се, јер је у собама ових дана било минус четири степена - каже Карлица, који се нада скором састанку са министром Даном Малешевићем.

На све то, студентима је од новембра прошле године дупло поскупела и станарина, па су уместо тадашњих десет, собе у овим павиљонима морали плаћати 20 КМ месечно.

Тада им је обећана и реконструкција, али ништа од тога није било. Зграде старе скоро 40 година, последњи пут реконструисане су пре 15 година, али горући проблеми и даље су остали.

Колико се о младим нараштајима и будућности земље води рачуна доказују и бивши студенти, који кажу да је исто било и пре десет година.



- Купали смо се тако што смо грејач из бојлера стављали у канту воде да прокључа. Тако је грејач кружио по дому, а кувало нам је било саставни део живота и опреме за купање. Сад видим да се ништа није променило, чак је још и горе – прича Слађана Богдановић, која је у првом павиљону живела пре десет година.

Свих проблема свестан је и директор Студентског центра, Зоран Бабић, који каже да су за кашњење реконструкције криве правне процедуре, али да центар не може финансирати обнову без помоћи надлежних, јер су у питању милионски износи.

- Новца за системско решавање проблема нема, али кренули смо у парцијално решавање. Први су на реду столарија и бојлери, а већ половином месеца крећемо са радовима – објашњава Бабић.

Ходници из хорора

Оронули зидови, цеви на све стране и ћошкови од влаге, слика су ходника у првом павиљону.



- Знала сам да су услови лоши, али овакав хорор нисам очекивала. Учим у бунди, купам се леденом водом, једва сам чекала да дођем у Бањалуку, а сада сваки викенд трчим кући.

Тужно је кад дошеш у већи град да учиш, а онда живиш „у подруму“ а на све стране вире ружне цеви и влага - прича студенткиња права из Добоја, којој је ово прва година у дому.

Извор: Блиц
Фото: РАС Србија