Duh tradicije na Vukovom imanju

Ovu pogodnost koriste mnogi posetioci ove lepe turističke destinacije, koja jela za goste sprema i u savremenoj kuhinji, onima u etno-stilu, ali i u dobro uređenoj mobilnoj „vojnoj kuhinji“, koju su koristili srpski vojnici.Brašno melje stari kamen, koji se baš „iskalio“ za ovaj posao, uz podešavanja iskusnih vodeničara-instruktora kao što su Stevan Obadović i Milivoje Stepanović.



"Ljudi prvo dolaze radoznalo da vide šta se i kako melje, da se uvere, lično, da na trpezi dobijaju lepinje, pogače, projice, pite i druge poslastice od tek samlevenog brašna iz ove vodenice, a onda se interesuju da ih naučimo vodeničarskom zanatu, što rado činimo", kažu vodeničari Obadović i Stepanović.

U vodenici se melju sve vrste žitarica od kukuruza „osmaka“ do heljde. Po recepturi naših staramajki ovde spremaju jela, a najveća jagma za „vojničkim pasuljem“, raznim vrstama gulaša i paprikaša, čorbama i supama, jelima ispod sača, teletinom i jagnjetonom, ali ništa manje za šunkama iz Crne Gore i Dalmacije, sirevima od Sjenice do Loznice...



"Pune su mi i oči, i želudac kad vidim ispred sebe kako ljudi spremaju, na drevni način, jela od kojih se i prsti ližu", kaže Drago Mirković iz Bijeljine.

"Posebno volim proju, jer nije u našem narodu davno rečeno da - ko jede projice, ne boji se trojice".

BN televizija (V.M.)