Дух традиције на Вуковом имању

Ову погодност користе многи посетиоци ове лепе туристичке дестинације, која јела за госте спрема и у савременој кухињи, онима у етно-стилу, али и у добро уређеној мобилној „војној кухињи“, коју су користили српски војници.Брашно меље стари камен, који се баш „искалио“ за овај посао, уз подешавања искусних воденичара-инструктора као што су Стеван Обадовић и Миливоје Степановић.



"Људи прво долазе радознало да виде шта се и како меље, да се увере, лично, да на трпези добијају лепиње, погаче, пројице, пите и друге посластице од тек самлевеног брашна из ове воденице, а онда се интересују да их научимо воденичарском занату, што радо чинимо", кажу воденичари Обадовић и Степановић.

У воденици се мељу све врсте житарица од кукуруза „осмака“ до хељде. По рецептури наших старамајки овде спремају јела, а највећа јагма за „војничким пасуљем“, разним врстама гулаша и паприкаша, чорбама и супама, јелима испод сача, телетином и јагњетоном, али ништа мање за шункама из Црне Горе и Далмације, сиревима од Сјенице до Лознице...



"Пуне су ми и очи, и желудац кад видим испред себе како људи спремају, на древни начин, јела од којих се и прсти лижу", каже Драго Мирковић из Бијељине.

"Посебно волим проју, јер није у нашем народу давно речено да - ко једе пројице, не боји се тројице".

БН телевизија (В.М.)