Knjige ne kupuje 40 odsto građana
Internet u RS ne koristi gotovo 20 odsto stanovništva, od kojeg većina pripada starijoj populaciji (preko 56 godina), više od 42 posto građana nikada ne kupuje knjige, a gotovo 70 odsto nikada ili retko čita knjige u elektronskom formatu. Veličina kućnih biblioteka domaćinstava u RS uglavnom se kreće od 1. do 25 knjiga, a 8,3 odsto građana ne poseduje nijednu knjigu.
Republika Srpska
Međutim, većina građana, čak njih 80,6 posto, izjavilo je da čita knjige, ali se taj izbor uglavnom svodi na domaće klasike i lektiru.
Ovi podaci su rezultat istraživanja koje je provelo Ministarstvo prosvete i kulture početkom 2017., na uzorku od 1.032 slučajno odabrana punoletna građanina RS.
Istraživanje je, takođe, pokazalo da je kulturna ponuda u RS prilično siromašna, ali i da veliki broj građana uopšte nije zainteresovan za kulturne događaje, pre svega zbog nedostatak novca, udaljenosti događaja, slabe ponude i lošeg kvaliteta ponuđenog sadržaja koji se često preklapaju, dok njihovo učešće u kulturnom životu nije povezano sa njihovom finansijskom situacijom, jer za kulturu najviše izdvajaju građani sa minimalnim primanjima (300 KM do 500 KM) ili čak oni bez ikakvih primanja.
Nezadovoljavajuće kulturne ustanove koje su pomenute najviše puta bili su bioskopi i muzeji, te nedostatak koncertnih dvorana, dok su pozorišta stavljena na sam vrh lestvice, iako preko 60 odsto građana u poslednjih 12 meseci nije pogledalo nijednu predstavu.
Ono što je sugerisano kao neophodna promena u kulturnoj ponudi RS jeste njeno proširenje i stvaranje neophodnog prostora mladim umetnicima i kulturnim radnicima, te mladim ljudima generalno.
Rezultati istraživanja su navedeni u Predlogu strategije razvoja kulture RS za period 2017 – 2022., koji je danas razmatran u parlamentu Srpske.
Stepen razvoja kulture, između ostalog, zavisi i od izvora finansiranja i visine raspoloživih sredstava.
Po svetskim merilima, ako je izdvajanje manje od 2,4 odsto od budžeta, kultura države svedena je na incident.
Budžet za kulturu RS je za 2016. godinu iznosio 0,63 odsto, dok je prethodnih godina taj procenat iznosio oko 1 odsto, zbog čega su poslanici u raspravi ukazali da se taj iznos mora povećati, jer kultura ne sme biti na margini.
Izvor: Blic
Ovi podaci su rezultat istraživanja koje je provelo Ministarstvo prosvete i kulture početkom 2017., na uzorku od 1.032 slučajno odabrana punoletna građanina RS.
Istraživanje je, takođe, pokazalo da je kulturna ponuda u RS prilično siromašna, ali i da veliki broj građana uopšte nije zainteresovan za kulturne događaje, pre svega zbog nedostatak novca, udaljenosti događaja, slabe ponude i lošeg kvaliteta ponuđenog sadržaja koji se često preklapaju, dok njihovo učešće u kulturnom životu nije povezano sa njihovom finansijskom situacijom, jer za kulturu najviše izdvajaju građani sa minimalnim primanjima (300 KM do 500 KM) ili čak oni bez ikakvih primanja.
Nezadovoljavajuće kulturne ustanove koje su pomenute najviše puta bili su bioskopi i muzeji, te nedostatak koncertnih dvorana, dok su pozorišta stavljena na sam vrh lestvice, iako preko 60 odsto građana u poslednjih 12 meseci nije pogledalo nijednu predstavu.
Ono što je sugerisano kao neophodna promena u kulturnoj ponudi RS jeste njeno proširenje i stvaranje neophodnog prostora mladim umetnicima i kulturnim radnicima, te mladim ljudima generalno.
Rezultati istraživanja su navedeni u Predlogu strategije razvoja kulture RS za period 2017 – 2022., koji je danas razmatran u parlamentu Srpske.
Stepen razvoja kulture, između ostalog, zavisi i od izvora finansiranja i visine raspoloživih sredstava.
Po svetskim merilima, ako je izdvajanje manje od 2,4 odsto od budžeta, kultura države svedena je na incident.
Budžet za kulturu RS je za 2016. godinu iznosio 0,63 odsto, dok je prethodnih godina taj procenat iznosio oko 1 odsto, zbog čega su poslanici u raspravi ukazali da se taj iznos mora povećati, jer kultura ne sme biti na margini.
Izvor: Blic
Povezane vijesti
Francuzi pokušali da sruše tender za auto-put Rača-Bijeljina
Republika Srpska
0
Festival srpskih pjesama i igara u Istočnoj Ilidži
0
Kada stranački šef preuzme ulogu: Dodik zarobio institucije Republike Srpske
11
Razbijena kriminalna grupa: Droga sa Pala preko Sarajeva išla ka Zenici
2
Srđan Lakić: Laž je da napuštam Pokret Sigurna Srpska
3
Podrška Srpskoj ne znači poslušnost Miloradu Dodiku
12
Komentari (5)
Geography
Kako će ljudi kupovati knjige kada nemaju za osnovne životne potrebe. Neki dan gledam u prodavnici čovjek kupuje pola kg pilećih vratova i pola kg onaj dio gdje su rebra jer je to dvoje najjeftinije. I obično pile nam postaje luksuz. Odavno znamo da se voće i povrće kupuje na komad, a mi pričamo o knjigama, većini nije do toga ili o odlasku u pozorište, galeriju, negdje na odmor. Nažalost tako postajemo glupa nacija koju će ovi naši još lakše prevoditi žedne preko vode
kultura
U kapitalizmu kultura odavno ne postoji onakva kakvu ljudi zamisljaju kao nacionalnu kulturu. danas je samo univerzalna multikultura svijetskih trendova i lokalna provincijalna zatvorena izolovana ksenofobicna .
mi
Sto je nas vise nepismenih lakse je vladati sa nama. 90% su pijanice ili kockari!
E
Kako kupovati kad prosjecna knjiga kosta 10 % plate, od 300 maraka treba izdvojiti 30
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.