Књиге не купује 40 одсто грађана

Међутим, већина грађана, чак њих 80,6 посто, изјавило је да чита књиге, али се тај избор углавном своди на домаће класике и лектиру.

Ови подаци су резултат истраживања које је провело Министарство просвете и културе почетком 2017., на узорку од 1.032 случајно одабрана пунолетна грађанина РС.

Истраживање је, такође, показало да је културна понуда у РС прилично сиромашна, али и да велики број грађана уопште није заинтересован за културне догађаје, пре свега због недостатак новца, удаљености догађаја, слабе понуде и лошег квалитета понуђеног садржаја који се често преклапају, док њихово учешће у културном животу није повезано са њиховом финансијском ситуацијом, јер за културу највише издвајају грађани са минималним примањима (300 КМ до 500 КМ) или чак они без икаквих примања.

Незадовољавајуће културне установе које су поменуте највише пута били су биоскопи и музеји, те недостатак концертних дворана, док су позоришта стављена на сам врх лествице, иако преко 60 одсто грађана у последњих 12 месеци није погледало ниједну представу.

Оно што је сугерисано као неопходна промена у културној понуди РС јесте њено проширење и стварање неопходног простора младим уметницима и културним радницима, те младим људима генерално.

Резултати истраживања су наведени у Предлогу стратегије развоја културе РС за период 2017 – 2022., који је данас разматран у парламенту Српске.

Степен развоја културе, између осталог, зависи и од извора финансирања и висине расположивих средстава.

По светским мерилима, ако је издвајање мање од 2,4 одсто од буџета, култура државе сведена је на инцидент.

Буџет за културу РС је за 2016. годину износио 0,63 одсто, док је претходних година тај проценат износио око 1 одсто, због чега су посланици у расправи указали да се тај износ мора повећати, јер култура не сме бити на маргини.

Извор: Блиц