Trećina nema namjeru da se vrati

Ovo su pokazali rezultati online istraživanja koje je u periodu od jula do avgusta 2017. godine sproveo Institut za razvoj mladih KULT.
 
U istraživanju je učestvovalo 720 ispitanika iz BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske, starosne dobi od 15 do 35 godina, koji su se odselili  u protekle tri godine ili su pokrenuli proces iseljavanja s namerom da u bliskoj budućnosti napuste svoju zemlju.

"Više od 30 odsto njih ne planira da se vrati u svoju zemlju, dok će ostali to učiniti samo ako im se pruži mogućnost za kvalitetnijim životom", kaže portparol KULT-a Amela Sačić.

Oko 80 odsto mladih kao razlog odlaska navelo je činjenicu da ne vide da će u njihovoj zemlji uskoro biti bolje, odnosno da ne veruju u bolju budućnost. Kao razloge navode i nezadovoljstvo političkom situacijom, prisustvo korupcije, nezaposlenost, preveliku zastupljenosti nacionalnih, verskih i ratnih pitanja, te nezadovoljstvo poslom i primanjima.

"U zemljama u koje odlaze, mladi očekuju bolji obrazovni i zdravstveni sistem, bolji životni ambijent, veću mogućnost zaposlenja i bolju sigurnosnu situaciju", ističe Sačićeva.

Zanimljivo je da više od polovine mladih u druge zemlje odlazi samostalno.

"Više od 30 odsto odlazi uz pomoć rodbine i prijatelja, dok manje od deset odsto njih za odlazak koristi usluge agencija za posredovanje u zapošljavanju. Na pitanje da li je riječ o porodičnom iseljenju, skoro  60 odsto ispitanika odgovorilo je pozitivno, dok se više od petine izjasnilo da se njihove porodice pripremaju za odlazak. Tek svaki deseti je odgovorio negativno", kaže Sačićeva.

Prema rezultatima pomenute ankete, najviše mladih odselilo je u Nemačku, a zatim slede Austrija, Švedska, Slovenija.

Iz BiH je lane samo u Sloveniju i Nemačku zvanično otišlo sedam puta više radnika nego 2013. godine. Prema podacima Agencije za rad i zapošljavanje BiH, ove dve države su pre tri godine izdale 847, a u 2016. čak 5.857 radnih dozvola.

Bobana S. (30) iz Banjaluke koja je u Nemačku otišla pre dve godine, kaže da se na ovaj korak odlučila zbog nekoliko razloga.

"Prvi je što su, kad u BiH neko izgubi posao, male šanse da će skoro zaposliti, što ovde nije slučaj. S druge strane, za platu koju zarađujem u jednoj fabrici, ovde mogu sasvim pristojno da živim. U Banjaluci sam naporno radila, ali sam jedva uspevala troškove da pokrijem", ističe naša sagovornica.

Posebno je alarmantno, upozoravaju demografi, to što iz BiH najviše odlaze ljudi starosti od 20 do 40 godina, koji su u punoj radnoj snazi i reproduktivnoj dobi. Ako se u BiH dodatno smanji broj žena u reproduktivnoj dobi, sve i da postanemo ekonomski razvijena zemlja, više neće imati ko da rađa decu.

Odlaze stručnjaci

Najmanje dva miliona osoba poreklom iz BiH živi u inostranstvu, što je 5 odsto ukupnog broja njenih stanovnika.

Ovu državu najviše napuštaju građani deficitarnih zanimanja, kao što su programeri, građevinski inžinjeri, doktori i drugo medicinsko osoblje i visokokvalifikovana radna snaga. BiH je, u kategoriji “odliv mozgova”, svrstana na 131. mesto od 133 države. Podaci UNESCO-a pokazuju da j e ovu zemlju od 1995. godine napustilo 79 odsto istraživača u području inžinjeringa, 81 odsto magistara i 75 odsto doktora nauka.

Izvor: Blic